Izvor: GradskeInfo.rs, 15.Feb.2024, 20:17
Растовић: Сретењски устав био прст у око тадашњем систему европских вредности
Поводом обележавања Дана државности 15. фебруара историчар Александар Растовић и Мирослав Ђорђевић са Института за упоредно право и потпредседник Високог савета тужилаштва говорили су о Сретењском уставу, али и погледу Европе на тај либерални документ.
Фото: Wikimediacommons
Растовић >> Pročitaj celu vest na sajtu GradskeInfo.rs << је за Танјуг рекао да је српски, за разлику од других народа свој пут независности имао као мукотрпну маршруту, која је трајала 75 година, при чему је тај пут био слојевит.
„Дуг период, уз пуно људских губитака. Данашњи дан је почетак тог процеса, и то није био само устанак локалног карактера, није био само београдски пашалук већ лајт мотив за остале балканске народе да крену сличним путем“, рекао је Растовић говорећи о догађајима који су претходили доношењу Устава.
За кнеза Милоша Обреновића Растовић је рекао да је, без обзира што је био неписмен, био интелигентан и бриљантан дипломата.
„Врло искрен човек који је схватао потребу за модернизацијом српске државе“, рекао је Растовић.
Проблем у вези са Сретењским уставом, додаје, јесте то што је био један од најлибералнијих Устава за ситуацију у Европи у то време.
„У Европи имамо повратак једне стране, апсолутизам, у срцу Балкана имате полунезависну државу, аутономну кнежевину, која исијава либералне вредности и доводи се у питање систем вредности који је заступљен у Европи. И наравно да је Сретењски устав био једна врста опасности за те вредности, то је био један прст у око тадашњем систему европских вредности“, оценио је Растовић.
Ђорђевић је коментарисао подухват Димитрија Давидовића, творца тог првог српског Устава и рекао да посматрано из тадашње ситуације делује невероватно.
„Невероватно, да се појави један тако либералан Устав. Судбина тог Устава је нешто мање славна, био је снази неких 50-ак дана, али остаје као трајни симбол“, рекао је Ђорђевић.
У вези са израдом таквог Устава поставља се неколико питања, додао је, са једне стране питање да ли је то заправо била добра идеја.
„Једно је прописати Устав, изборити се за то, да се усвоји један Устав, а друго је питање да ли су прописана решења адекватна за друштво. Тадашња Србија није у потпуности независна, и по економском и културно – просветном и даље оптерећена временом турског наслеђа, поставља се питање доношења једног тако напредног решења“, рекао је Ђорђевић.
Сретењски устав је неспорно напредан, додао је, и за данашње стандарде јасно читљив.
Najviša odlikovanja Republike Srbije zaslužnima povodom Dana državnosti
Преузмите андроид апликацију.
Чланак Растовић: Сретењски устав био прст у око тадашњем систему европских вредности се појављује прво на Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо.
.jpg)
