Izvor: Radio 021, 04.Nov.2014, 12:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto kažeš navijač, a misliš huligan?
"Mislim da u Novom Sadu možemo da budemo relativno zadovoljni ponašanjem navijača, ne samo na Karađorđu nego i na drugim terenima i u halama. U poslednje vreme nismo imali veće probleme, što znači da, ili policija radi svoj posao kako treba, ili je sportska kultura bolja", kaže za 021 predsednik Fudbalskog kluba Vojvodina Zoran Šćepanović o stanju navijačke kulture u Novom Sadu.
Nedavno je javnost imala prilike da čita o ispadima sa lomljenjem pekara nakon utakmice >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << Albanija-Srbija u Beogradu, a za jedan incident u Novom Sadu optužena su dva maloletna pripadnika navijačke grupe "Firma". Međutim, kako su kasnije saopštili navijači FK Vojvodina, ovde nisu u pitanju navijači, već huligani. Navijači tvrde da je uvek glasno čuje loša vest, a pozitivne akcije ovih mladića prolaze manje zapaženo, poput nedavne akcije ukrašavanja stadiona.
Kultura je u međuvremenu izjednačila termine "navijač", "huligan" i "simpatizer", iako je razlika velika. Kako za 021 kaže Šćepanović, klub ne priznaje huligane u redovima svojih navijača, a trudi se da svaki vid nasilja ne dolazi u vezu sa sportom.
"Pojava huliganstva je, sama po sebi, neprihvatljiva. Naravno da nije u vezi isključivo sa sportom, ali se najčešće ispoljava u fudbalu. Postoje grupe ljudi koji prave probleme na i van sportskih terena i to je postalo problem svih nas. Kao sportski klub, ne priznajemo takve navijače i deklarišemo ih kao huligane. Oni ne doprinose ništa dobro ni klubu, ni sportu. Mi imamo navijače, nemamo huligane", smatra Šćepanović. Kao društvo se, navodi on, ne bavimo prevencijom, nego saniranjem posledica, "a često i to radimo na pogrešan način".
Huliganstvo se, kao pojava, može pojaviti i kao posledica zanemarivanja u porodici, jer roditelji često ne znaju da protumače ponašanje deteta ili mlade osobe, kojoj je pažnja potrebna. Kako za 021 kaže psiholog Majda Janezić, zanemarivanje deteta od strane odraslih uzrok je tek malog broja situacija u kojima se desilo "skretanje sa puta" i to se odnosi na široku paletu raznih ponašanja, a ne samo na huliganstvo.
"Većinom je u pitanju nešto drugo, a to je da roditelji ili druge značajne osobe u detetovom životu ne registruju ili neadekvatno tumače određene signale koje dete šalje, a u kojima im poručuje da se oseća loše, beznadežno, izgubljeno, nesrećno i sl. Deca se, u nedostatku drugih rešenja, okreću ka onima koji će im pružiti osećanje da su bitni, moćni, uspešni, ma kako bio negativan kontekst u kojem se to događa", kaže Janezićeva.
Ona napominje da su generalizacije u ovom slučaju neopravdane i da danas svakako ne možemo govoriti o nekom tipičnom "profilu" huligana. "Svako ima neke svoje razloge zbog kojih se obreo u grupi huligana a ako tražimo neku zajedničku 'nit' za sve njih, to bi bio lanac kritičnih događaja koji se odigrao u životu neke mlade osobe - što je uostalom sjajno prikazano u čuvenom filmu Šišanje", kaže ona.
Kada je reč o pravim navijačima i simpatizerima, jedna od njih je i Radmila Kaić, koja smatra da je simpatizerka fudbalskog kluba Vojvodina. Ona za 021 kaže da je razlika između navijanja i paljenja baklji ogromna, ali se iz nekog razloga, ta razlika ne uočava u društvu.
"Simpatizeri, navijači i huligani nisu isti profil, a tako se u društvu posmatraju. Kada kažeš navijač, misliš huligan, a nije tako. Sebe posmatram kao simpatizerku Vojvodine. Navijači, a naročito simpatizeri dolaze na stadion iz ljubavi prema klubu, da podrže momke na terenu navijanjem i da ih 'vode' do pobede. Huligani su, po mom mišljenju, osobe koje stvaraju nerede na utakmicama iz njima nepoznatih razloga, pozivaju na mržnju i uništavanje imovine. Pritom je sport u potpuno drugom planu", kaže Radmila, koja odmalena ide na utakmice i bodri klub.
Za nju je odlazak na utakmice jedan vid druženja sa ljudima koji dele istu ljubav prema klubu, a zajedno se prolazi i kroz dobre i loše periode. "Ne lomimo stolice kada klub izgubi. Huligani samo pokazuju svoju nekulturu i nesportski duh, a to nije poenta sporta i navijanja. Čak bih i navijače ponekad svrstala u huligane. Iako ne lome stolice i ne tuku redare, pozivaju na mržnju svojim govorom. Rekla bih da su simpatizeri zapravo pravi navijači", kaže ona.
I novosadski navijač fudbalskog kluba Crvena zvezda Jovan Mazović kaže za 021 da nije fer prema navijačima da ih izjednačavaju sa huliganima, ali i da huligani osećaju neke emocije prema klubu.
"Pravi navijači ne vole huligane, jer javnost etiketira i generalizuje sve navijače kao huligane. Pravi navijači idu na utakmice da podrže svoj klub, bez ikakvih pretenzija da izazovu bilo kakve nerede, dok je huliganima upravo to primarno i koriste utakmice kao paravan za nerede koje izazivaju. Sve što nije dozvoljeno u školi, na fakultetu, u pozorištu, bioskopu, dozvoljeno je na utakmici, jer je pojedinac kamufliran u grupi i samim tim postaje teško identifikovati ga. Što se tiče ljubavi, bilo bi nezahvalno reći da huligan ne oseća nikakvu ljubav prema klubu, ali sa druge strane, ne ume tu ljubav da ispoljava na pravi način, već odmaže klubu svojim ponašanjem", kaže Jovan.
Sa ovim stanovištem slaže se i predsednik FK Vojvodina Zoran Šćepanović, koji tvrdi da bi ponašanje navijača, pa i huligana, bilo prihvatljivo kada bi se uspostavila neka granica u navijanju.
"Ispostavlja se da je deo 'folklora' na fudbalskim utakmicama i u sportskim halama da se upali po koja baklja, a paljenje takve pirotehnike u zatvorenom prostoru je veoma opasno. Ne kažem da je umerena bakljada na stadionu poželjna stvar, ali kada bi se slavlje samo na tome završilo, bez ubacivanja sredstava na teren i ometanja utakmica, moglo bi da se toleriše. Nedopustivo je sve preko toga - izazivanje tuča i mržnje, kao i vandalski ispadi nakon utakmica", kaže Šćepanović i dodaje da je "tužno" kada dođe do uništavanja privatnog i gradskog prostora, jer građani Novog Sada plaćaju taj prostor i nemaju veze sa vandalima.
Igrači smiruju navijače
Kao klub, tvrdi Šćepanović, Vojvodina je donela pravilnik o ponašanju igrača, što je pomoglo u smirivanju strasti među navijačima.
"Na igračima je da budu pozitivni primeri ponašanja svojim navijačima, te da svoje nezadovoljstvo ne pokazuju na terenu, već da sve probleme rešavaju putem nadležnih organa. Primetno je da su se naši navijači smirili i tenzije je sve manje, a primećujem da je i sve manje okršaja van terena. Mislim da mi u Novom Sadu možemo da budemo relativno zadovoljni ponašanjem navijača, ne samo na 'Karađorđu' nego i na drugim terenima i u halama", kaže Šćepanović. (Gorica Nikolin - Ova adresa el. pošte zaštićena je od spam napada, treba omogućiti JavaSkript da biste je videli )
Pogledaj vesti o: Incident
.jpg)
