Izvor: Politika, 10.Jan.2014, 16:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šovinistička farsa u Nju Džerziju

Kako se korpulentni guverner smanjio, a „mali Srbin” porastao

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Amerikanci se u poslednja tri dana zabavljaju, ali i pomalo ježe saznanjima o tome na šta su sve spremni njihovi političari. U najnovijem slučaju, vodeća ličnost Republikanske partije i rani favorit konzervativaca za predsedničku trku 2016, guverner Nju Džerzija Kris Kristi, blokirao je na četiri dana jedan grad od 36.000 stanovnika da bi se osvetio gradonačelniku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Demokratske partije zato što nije podržao njegov reizbor.

Nema, doduše, (zasad) dokaza da je on to naredio niti da je znao šta se događa: zasad je utvrđeno da su tu operaciju ispred njegovog nosa izveli najbliži saradnici, zamenica šefa kabineta i njegov čovek u Lučkoj upravi, zajedničkom telu Nju Džerzija i Njujorka koje upravlja infrastrukturom na levoj i desnoj obali reke Hadson, gde je na jednoj strani Menhetn, a na drugoj Fort Li, opština Nju Džerzija, koje povezuje jedan jedini most.

Dve od tri trake kojima se tom mostu pristupa iz Fort Lija bile su blokirane od 9. do 14. septembra prošle godine naredbom Dejvida Vajldstina, Kristijevog ortaka još iz srednje škole i njegovog čoveka u Lučkoj upravi. To je obrazloženo „proučavanjem saobraćaja”, ali obelodanjena prepiska Vajldstina i ličnosti i guvernerovog kabineta pokazuje da je u pitanju bilo cinično kažnjavanje celog jednog grada zbog političke nelojalnosti njegovog gradonačelnika prema „velikom šefu”.

„Vreme je za saobraćajne probleme u Fort Liju”, poručuje u imejlu (poslatom sa lične, a ne službene adrese) zamenica šefa Kristijevog kabineta Vajldstinu. „Shvatio sam”, odgovorio je on.

Gužve na mostu koji nosi ime „Džordž Vašington” nisu neoubičajene, s obzirom na to da je najprometniji u Americi, a kako je ovim povodom izneto, u tom pogledu i svetski rekorder. Ali četvorodnevni pristup mostu iz Fort Lija samo jednom trakom izazvao je pravi kolaps: izuzetno spor pristup kola hitne pomoći, kašnjenja na posao i u školu i praktično pretvaranje tog grada u ogromni parking.

„Da li je loše što se smešim”, pita se u jednom imejlu neimenovani učesnik u ovoj ujdurmi. Seirenje muka običnih ljudi time se ne završava. Na pominjanje dece koja ne stižu do škola, komentar je glasio: „To su deca glasača demokrata.”

Ceo skandal pride ima i jednu šovinističku dimenziju. Gradonačelnik Fort Lija je Mark Sokolić. „Balkansko” prezime navelo je Kristijeve ljude na pomisao da je iz Srbije, pa u jednom imejlu poručuju da će „onaj mali Srbin imati težak novembar”.

Mark Sokolić je Amerikanac hrvatskog porekla, koji je odrastao u Fort Liju, gde sa poslovnim partnerom ima advokatsku kancelariju. Za gradonačelnika je izabran 2007, a ovaj skandal ga je lansirao na nacionalnu scenu. Na televiziji izuzetno dobro izgleda i politički vešto parira Kristiju, pa ne bi bilo iznenađenje ako bi mu političke ambicije porasle. Rejting mu je već skočio.

Izuzev u jednoj stvari. Komentarišući to što je nazvan „malim Srbinom”, uzvratio je ta je to „uvredljivo i klevetnički”. Među ovdašnjim Srbima to je protumačeno kao kontrauvreda: da je „kleveta” ako neko Hrvata nazove Srbinom.

Do zaključenja ovog broja „Politike” iz Sokolićevog kabineta nismo dobili odgovor na imejlom upućen zahtev da pojasni šta je u stvari mislio, pa nam preostaje da se oslonimo na ono što je izjavio lokalnom listu „Rekord”, koji je pokrenuo celu aferu: „Ja imam prijatelje Srbe koji su, verujem, uvređeni zato što je ovo rečeno na omalovažavajući način.”

U polemici sa Kristijevim ljudima, gradonačelnik Sokolić je jedan svoj imejl naslovio sa „iz Srbije”, što je svakako bilo adresirano njima, a ne Srbima. Pa ipak sve ovo pokazuje da među američkim političarima postoje debele naslage predrasuda prema Srbima i Srbiji, koje su rezultat na momente zastrašujuće propagande koju su ovdašnji mediji vodili tokom nesrećnih devedesetih.

Što se tiče Kristija (51), glavna dilema je da li će se oporaviti od „Bridžgejta”: aluzije na aferu „Votergejt”, koja je oborila predsednika Niksona, već su u opticaju, jer je i taj, dosad najveći skandal američke politike, počeo kao naizgled drugorazredna provala (ovaj je na početku bio samo saobraćajna gužva).

Kristi je na prekjučerašnjoj konferenciji za štampu bio daleko od nadmenog političara kakav je inače: veoma se smanjio. Izvinio se čak 20 puta. Odgovorio je na svako pitanje (inače je poznat po tome što reportere ume da ponizi i omalovaži) i dugo je objašnjavao kako su ga saradnici „izdali”.

„Kao i sve drugo u vezi s njim, i ovo je bilo u velikim dozama”, ocenio je tu konferenciju „Njujork tajms”, uz napomenu da je ona ličila „na javnu terapiju”. Iako je dugo govorio, Kristi nije sve objasnio, a pogotovo to kako je mogao da ne zna šta rade njegovi ljudi.

Uhvaćen je i u ponekoj laži. „Sokolić nije bio na mom radaru”, kazao je, što mediji nisu uzeli zdravo za gotovo: posle nekoliko sati Si-En-En je pokazao fotografije koje to demantuju. To je izazvalo nervozu u redovima republikanaca, koji strahuju od novih otkrića i, razumljivo, brinu da će se to knjižiti celoj partiji.

Kristi je hitno Sokolića stavio na „svoj radar”: lično mu se izvinio. Sokolić je izvinjenje prihvatio, da bi potom guverneru preko medija poručio da ubuduće štedi benzin i ne dolazi u Fort Li.

Milan Mišić

-----------------------------------------

Srpska dijaspora u SAD traži izvinjenje Kristija

BEOGRAD – Srpska dijaspora u Americi zatražila je od guvernera Nju Džersija Krisa Kristija da se javno izvini zbog vređanja srpskog naroda kada je gradonačelnik Fort Lija Mark Sokolić pogrdno nazvan „malim Srbinom”, rekla je danas direktorka vladine Kancelarije za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu Slavka Drašković.

Drašković je u saopštenju dostavljenom medijima dodala da navedeni incident govori da su i dalje prisutne predrasude i uvrede srpskog naroda, a da su Srbi ostali „loši momci”.

„Brojna srpska dijaspora u Americi uputila je protest guverneru Nju Džersija Krisu Kristiju i zatražila od njega da se javno izvini zbog vređanja srpskog naroda kada je Marka Sokolića, gradonačelnika Fort Lija, pogrdno nazvao idiotom i malim Srbinom”, rekla je Drašković.

Biti Srbin, kako se navodi u protestnom pismu američkih Srba, sada je postalo ponižavajući i omalovažavajući termin u SAD i srpska dijaspora u Americi je posebno uznemirena što se reč srpski koristila u veoma ponižavajućem kontekstu.

U protestnom pismu se, dodala je Drašković, podseća da je veliki broj Srba dao doprinos američkoj kulturi i životu, među kojima su i Nikola Tesla i Mihajlo Pupin.

Drašković je podvukla da se ne sme dozvoliti da se svako prezime koje se završava na „ić” identifikuje sa lošim i pogrdnim, i da kao u navedenom slučaju, postane žrtva predrasuda i predubeđenja kada je u pitanju srpski narod.

„Srbija i Srbi su od dešavanja 90-ih godina prošlog veka izgubili medijsku kampanju u informisanju o dešavanjima u regionu, a time i dobro ime i ugled koji su krasili Srbe i Srbiju”, rekla je Drašković koja smatra da srpska dijaspora u SAD sa pravom traži izvinjenje od Kristija. Srbiji su, rekla je Drašković, potrebni odluka, dobra lobi firma i pomoć srpske dijaspore kako bi informacije o Srbiji i srpskom narodu vratile dobro ime zemlje, kao i što su bile pre raspada bivše republike, a posebno u vreme njenog formiranja i po završetku Prvog svetskog rata.

U saopštenju se navodi i da je srpska dijaspora u SAD najstarija i najorganizovanija srpska zajednica u svetu, kao i da su u toj zemlji Srbi bili predstavnici u Kongresu i u Senatu, kao što su Džordž Vojnović i Melisa Bin.

Svojim uticajem, Srbi iz Amerike su, rekla je Drašković, doveli do osnivanja srpskog kokusa u Kongresu, a uticajni pojedinci i organizacije u Americi preduzimaju mnogobrojne aktivnosti i lobiranja na poboljšanju imidža Srbije.

Međutim, istakla je Drašković, ni oni, kao ni bilo koja druga srpska zajednica u svetu, ne mogu da rade sami za srpske interese i dobro ime Srbije, bez saradnje i koordinacije sa maticom.

„Zbog toga ova vlada preduzima aktivniju, transparentniju i jaču politiku prema dijaspori. Ovakva politika treba da bude dugoročna i dosledna i da se ne menja prilikom političkih promena u zemlji, kako bi se nastavio kontinuitet u saradnji sa dijasporom”, rekla je Drašković.

Tanjug

objavljeno: 10.01.2014.

Nastavak na Politika...

Nezavisne Novine: Srpska dijaspora u SAD traži izvinjenje Kristija