Izvor: S media, 29.Apr.2011, 10:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj Futog: Zašto policija ćuti?
Posle objavljivanja tekstova o brutalnom napadu policajca na 16-godišnjeg Slobodana Zarića u Futogu, iz MUP-a je stigla vest da "policija ispituje sve okolnosti u vezi ovog incidenta". Iako se nemili događaj desio pre šest dana, niko iz Policijske uprave Novi Sad još nije našao za shodno da se javnosti obrati saopštenjem. Stoga se nameće pitanje zašto su nadležni odabrali ćutanje – da li da zaštite svog kolegu i “zataškaju slučaj” ili da “poštede javnost” činjenice >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da su policajci ugroženi?
U Srbiji je, izgleda, neophodno da mnoge društvene nepravilnosti budu procesuirane tek kada "isplivaju" u javnost.
Do tada, brojne "lekarske greške" bivaju “pokrivene” i opravdane "nesrećnim sticajem okolnosti"; tako je, čini se, mogla da bude okončana i potresna priča koja se pre šest dana dogodila u dvorištu Osnovne škole "Miroslav Antić" u Futogu, a u kojoj su glavni akteri bili 16-godišnji Slobodan Zarić i pripadnik MUP-a.
„Policajac me šutirao u glavu, dok nisam pao u nesvest“
Šabac: Sekirom na rođenog oca iz dosade!
Da podsetimo, maloletnom Zariću iz Futoga polomljena je vilica prilikom intervencije policije u dvorištu Osnovne škole "Miroslav Antić" u tom mestu, 22. aprila u večernjim časovima.
Naizgled obična rasprava okončana je krvavo; 16-godišnjak je zadobio dvostruki prelom vilice, o čemu je medije izvestila njegova majka, insistirajući da, uprkos Zakonu o informisanju, bude objavljen identitet njenog sina. Na ovaj korak nesrećna žena se odlučila pošto je, kako tvrdi, u policiji doživela šok; rečeno joj je kako je, zapravo, njeno dete napalo policajca, a da mu je vilica povređena kada je pao na beton!?
S druge strane, u Policijskoj upravi Novi Sad punih pet dana nisu našli za shodno da se javnosti obrate saopštenjem i da tako, iz svog ugla, objasne šta se dogodilo.
Niko od nadležnih nije procenio da bi, zarad očuvanja bezbednosti policajaca, javnost trebalo obavestiti o napadu na službeno lice.
Jer, život svakog pripadnika MUP-a ima i "drugu stranu medalje": njihovi životi su svakodnevno ugroženi, na šta često zaboravljamo. Ipak, tu bi značajnu ulogu mogla da odigra služba za informisanje; zahvaljujući saradnji sa medijima, javnost bi bila obaveštena da je u porastu broj napada na policajce. Izvesno je da ne bi izostala javna osuda, pogotovo kada bi MUP obelodanio da je u porastu broj napada maloletnika na "organe javnog reda i mira".
To bi svakako bila uznemirujuća vest i alarm roditeljima da povedu više računa o ponašanju svoje dece.
Ipak, policija je odabrala – ćutanje!
Zašto?
Ko je tim ćutanjem trebalo da bude zaštićen?
Policajac, koji je prekoračio službeno ovlašćenje (ukoliko se dokaže da je to posredi), ili pak javnost, koju je (ako se dokaže drugačije) policija “poštedela” činjenice da su pripadnici MUP-a sve češće na meti maloletnih delikvenata? U oba slučaja, krajnji rezultat bio bi “medveđa usluga” - policajcu ili javnosti, svejedno.
Ali, da su mediji “otvorili Pandorinu kutiju” ukazuje vest agencije Tanjug u kojoj stoji da MUP “ispituje slučaj iz Futoga” i da će, “kad sve činjenice budu utvrđene, protiv odgovornih biti podnete odgovarajuće prijave”.
Sud će, naravno, nezavisno od uticaja sukobljenih strana, dati konačnu reč: majka maloletnog Zarića najavila je tužbu. Ali, da li je bilo neophodno da se tim slučajem najpre “pozabave” mediji, pa da ga potom ispituju oni čiji je to posao?
S media
