Izvor: Večernje novosti, 05.Feb.2014, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa čime se sve suočavaju profesori u školama
TUČE, vređanje, silovanje, skidanje, reketiranje - sve to je viđeno u učionicama i školskim dvorištima. Poslednji incident u kome je nasilnik đak a žrtva nastavnik dogodio se u 14. gimnaziji u Beogradu, gde je učenik B. A. vređao i mobilnim telefonom gađao razrednu. Izbačen je, pa vraćen na nastavu. Ni drugi nasilnici nisu teže kažnjeni. Na prste se mogu izbrojati huligani koji su ostali bez prava na diplomu. Posebno u osmoletkama, jer je osnovno obrazovanje obavezno. U školi >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << još samo nije viđeno ubistvo. A potrebno je da nasilje toliko eskalira, pa da se ovim država ozbiljnije pozabavi. I pored školskih policajaca, programa „Škole bez nasilja“ u koji je uključena 251 škola, svi su složni da je nasilja sve više. Huligani na časove unose bodeže, palice, nasrću jedni na druge, ali i na nastavnike. Od napada spolja đake u 4.000 školskih objekata čuva 381 školski policajac. Oni uspevaju da pokriju 664 objekta. Ostali su prepušteni sebi ili obezbeđenju koje plaćaju roditelji. U Novom Sadu su tokom 2012/2013. prijavljena 24 slučaja đačkog nasilja, a godinu ranije bilo ih je 14. Među žrtvama je sve više nastavnika. Autoritet profesora odavno je urušen. Sam napad na njih nije dovoljan, već ih se sve više stavlja na „Jutjub“ sa hiljadama pregleda. Jer, ako niko ne vidi, kao da se nije ni dogodilo.STATUS SLUŽBENOG LICA NASTAVNICI su tražili status službenog lica, čak su potpisivali i peticiju. Radmila Dodić smatra da bi to pomoglo u smanjenju broja napada na njene kolege. Prosvetari smatraju da je nastavnički posao postao toliko rizičan da bi trebalo da dobiju beneficirani radni staž. Podaci Foruma beogradskih osnovnih škola kažu da je 80 odsto nastavnika pretrpelo neki vid nasilja od učenika ili roditelja. Verbalno i psihičko nasilje doživelo je 87 odsto, a pretnje trećina. Batine je dobilo 7,5 procenata. - Nasilje u školama jeste u porastu, ali ne sme se pravdati isključivo nasiljem u društvu. To je izgovor - smatra Radmila Dodić iz Foruma beogradskih osnovnih škola. - Koliko društvo ulaže, tako mu se i vraća. Prosveta je marginalizovana, nastavnici obespravljeni, osiromašeni i tu deci sklonoj nasilju ostaje mnogo prostora. Deca bi morala da budu ozbiljno kažnjena za zlodela, i zbog sebe, ali i kao primer ostalim đacima. Ali zakonodavac je tu zatajio. Deca su zaštićena, znaju svoja prava, ali ne snose nikakve posledice. Ona objašnjava da škole često guraju pod tepih slučajeve nasilja, jer i kada stigne prosvetna inspekcija, ona se fokusira na to da pronađe propust direktora i nastavnika u proceduri kažnjavanja učenika. Nastavnik, da bi dokazao da je u pravu, mora da ima svedoke, da slučaj prijavi roditeljima, da obavesti centar za socijalni rad, direktora... Ako se neki od koraka propusti, na kraju će sam nastavnik-žrtva biti jedini kažnjen. - Smisao kazne se izgubio - napominje Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministra prosvete. - Deca imaju parlamente, sve su veća prava đaka i roditelja, ali malo njih preuzima odgovornost. Škole su izgubile mehanizme kažnjavanja, a smanjila se svest roditelja i učenika. Koren svih ovih problema sociolog Ljubiša Despotović vidi u porodici i razorenom sistemu vrednosti. - Osim ekonomske i političke tranzicije, poljuljan je i čitav sistem vrednosti. Izgubio se socijalistički moral, a nismo dostigli vrednosti građanskog društva kakvom težimo - smatra Despotović. - A porodica, kao bazična matična ćelija, razorena je i odatle se generišu loši modeli ponašanja.
Pogledaj vesti o: Incident
Nastavak na Večernje novosti...
