Izvor: RTS, 27.Jan.2022, 14:41
Ristić: Holokaust je ultimativni genocid, decenijama pripremana tragedija
Holokaust nije istorijski incident, već decenijama unapred pripremana tragedija. Zbog toga je važno da se naoružamo znanjem i da se borimo protiv diskriminacije, ne samo Jevreja nego svih koji su negde danas u svetu označeni kao nepoželjni, rekao je za RTS direktor Muzeja žrtava genocida, istoričar Dejan Ristić.
Šezdeset godina od završetka Drugog svetskog rata, 2005. godine, UN su >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << proglasile 27. januar Danom sećanja na žrtve Holokausta.
"Kada govorimo o Holokaustu, govorimo o ultimativnom genocidu, zločinu države nad jednim narodom. Datum kada su sovjetske trupe ušle i oslobodile preostale zatočenike u koncentracionom logoru Aušvic proglašen je za međunarodni Dan sećanja, uz obavezu da svaka država ustanovi dan sećanja na žrtve Holokausta", rekao je za RTS direktor Muzeja žrtava genocida istoričar Dejan Ristić.
Kako kaže, mnogo šta se promenilo i sećanje bledi u čitavom svetu i, iako je zaborav prirodan proces u protoku vremena, bilo bi opasno da se zaboravi da Holokaust nije istorijski incident.
"To je tragedija pripremana decenijama unapred kroz označavanje drugog kao nepoželjnog", rekao je Ristić.
Relativizacija i izvrtanje činjenica U toku je revitalizacija onoga što se desilo, izvrtanje činjenica i to je veoma opasno, rekao je Ristić i podsetio da je pokrenuta kampanja borbe protiv savremene diskriminacije.
"Vraćamo se na početak, da prepoznamo diskriminaciju i da se borimo protiv takvih ideja mržnje. Zbog toga apel da se naoružamo znanjem, da se borimo protiv diskriminacije, ne samo Jevreja nego protiv svih koji su označeni negde kao nepoželjni", naglasio je direktor Muzeja žrtava genocida.
Srbija svoj nacionalni Dan sećanja obeležava već trideset godina 22. aprila, u znak sećanja na proboj zatočenika u Jasenovcu. Ove godine bi trebalo da bude završen i Memorijalni kompleks "Staro sajmište".
"Vlada Srbije je prošlog novembra imenovala upravljački tim za Memorijalni centar 'Staro sajmište' i uskoro bi, bezmalo 80 godina od završetka Drugog svetskog rata tom kompleksu trebalo da damo značaj, kao i sećanju na ono što se dogodilo", kaže Ristić.
Sećanja važna koliko i dokumenta Važno je da se preuzimaju sećanja onih koji su preživeli ili su bili svedoci stradanja i ta svedočenja važna su koliko i drugi istorijski dokumenti i materijalni dokazi, naglasio je Ristić i dodao da je važno da ih čujemo dok su svedoci stradanja još živi i da ih sačuvamo od zaborava.
U kulturi sećanja obrazovanje je najvažnije, iz štampe je upravo izašlo drugo izdanje knjige "Od Topovskih šupa do Sajmišta: kvantitativna analiza Holokausta u okupiranoj Srbiji" dr Dragana Cvetkovića.
"Naučna studija Dragana Cvetkovića je kapitalno izdanja o Holokaustu na teritoriji okupiranoj od nacističke Nemačke, o stradanju Jevreja, ko su ti ljudi, komšije i školski drugovi koji su u samo nekoliko meseci bukvalno zbrisani. Srbija je retka zemlja koja ima takvo kapitalno delo. Ova knjiga nije samo o Jevrejima već o svima nama, jer kao što su Jevreji bili meta, kao što su Srbi bili meta, tako je danas neko drugi, i važno je da to umemo da prepoznamo", istakao je u razgovoru za RTS direktor Muzeja žrtava genocida istoričar Dejan Ristić.
.jpg)
