Izvor: Vostok.rs, 03.Avg.2013, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Profesionalizam iznad svega
02.08.2013. -
Engleska banka je pomagala nacistima: 1939. godine je prenela zlatne rezerve Čehoslovačke na račun Rajhsbanke, a zatim istopila deo plemenitog metala, na njen zahtev. Skandalozne informacije je objavila sama banka. Pri tom, čini se, kao da je to uradila sa ponosom, kažu stručnjaci.
Na zvaničnom sajtu Engleske banke, nalaze se stranice iz njene istorije sa datumima, imenima, računima i iznosima pod nazivom „Incident sa Češkim zlatom“ (Czech >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << gold incident). Česi su, plašeći se od napada Nemačke, želili da spase barem deo zlatnih rezervi (5,6 miliona funti, odnosno 300 miliona funti po današnjem kursu). Godine 1938, oni su odlučili da ga prebace u Englesku. Međutim, Nemci su ipak dobili zlato, uz pomoć birokratskog aparata. Bankarska transakcija je trajala, koliko i kraća vojna operacija. Preko Međunarodne banke za poravnanja, podnet je zahtev za prenos češkog zlata na račun Rajhsbanke. Nakon 10 dana, nalog je zagubljen. U radu Engleske banke je nemoguće pronaći grešku. Osim moralne dimenzije, da se ne treba pomagati nacistički režim, sav posao je izvršen na najvišem nivou, izjavio je finansijski analitičar Dejvid Bjuk:
- To je bila obična komercijalna transakcija, izvršena po nalogu klijenta i tu operaciju bi mogla izvršiti bilo koja druga banka. Velika Britanija nije bila u ratu sa Nemačkom i nije bilo nikakvih razloga da odbije Nemce. Veze između zemalja su postojale.
Najzanimljivije je to, da rukovodstvo Engleske banke, i tada i sada priznaje da je radilo ne osvrćući se na političku situaciju u Evropi, izjavio je bankarski analitičar magazina The Financial Times, Patrik Dženkins.
- Glavno je to, što je bilo urađeno bez znanja britanske vlade. Ona je u tom trenutku bila na ivici rata i nije nikako htela pružiti bilo kakvu pomoć nacistima, ni političku, ni ekonomsku. Ovde je jasno da je britanska banka delovala samostalno, ne osvrćući se ni na koga.
Ipak, teško da vlada uopšte nije bila svestna onoga što radi glavna banka u zemlji. Više liči da je to bio prećutni pristanak vlasti, smatra Dejvid Bjuk:
- To je pozicija noja. Ja bih to tako nazvao: kada Konzervativna vlada zabija glavu u pesak, sigurna da je problem sa Hitlerom i ostatkom Evrope - samo tuđa mašta, koja nema veze sa njima. Tuđa mašta, na koju ne treba obraćati pažnju. Pretpostavljam, da oni sami nisu hteli da se ponašaju na taj način.
Niz stručnjaka povlači paralele između tog "incidenta" i funkcionisanja savremenih banaka. Svet još uvek nije svestan šta se dešava u velikim finansijskim institucijama. Skandal oko češkog zlata izazvao je debate o okrutnosti bankarskih aranžmana i posebnoj bankarskoj psihologiji - kultu profesionalizma, kultu rada sa klijentom, na čiji žrtvenik se prinose sve spoljašnje okolnosti, kult svojih zaposlenih - oko 50% svih prihoda banaka ide na bonuse vrhunskih menadžera. Moguće je da, EU sa istom upornošću pokušava da izgradi bankarski savez ne samo kako bi pomagala pojedinim institucijama, već i da bi ih kontrolisala.
Andrej Smirnov,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
Pogledaj vesti o: Incident
.jpg)
