Izvor: Politika, 25.Avg.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravo na ćutanje potrošača
Ceo ovaj proces me je naterao da se osećam kao da sam prekršio neki zakon i da ću jednog dana odgovarati zbog nekupljenog antifriza
Nisam siguran da postoji predlog o kriminalizaciji povraćaja robe u prodavnice. Zapravo pitam da li takav predlog već ne postoji. Bilo kako bilo, ja sam u evidenciji. Moj matični broj zauvek će ostati u arhivama vlasti koje su nadležne za opake i opasne potrošače koji bi da vrate neku robu.
Evo izveštaja o incidentu: >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Vozeći se jedne nedelje po ogromnoj vrućini i u veoma sporom saobraćaju preko Gazele (i jedno i drugo bilo je za očekivati) moj automobil je počeo da pokazuje znake pregrejavanja, pa sam se zaustavio na prvoj benzinskoj pumpi i zamolio nekog dečka da mi proveri vodu. Sve je bilo u redu. Bio je dovoljno ljubazan da mi izađe u susret.
Bilo je dosadno nedeljno popodne i moje vrelo i izmučeno vozilo „alfa romeo” sa podignutom haubom privuklo je gomilu radnika sa benzinske stanice. Odjednom sam se osetio kao da sa stažistima u bolnici prisustvujem operaciji srca. Svaki od „doktora” pojedinačno se nadvio i izrazio svoje mišljenje. Kao što se i moglo očekivati, broj mišljenja je bio duplo veći nego broj prisutnih. Ali ja sam samo stajao po strani, zahvalan što se mom automobilu pruža tolika pažnja i nisam se mešao u njihovo postavljanje različitih dijagnoza.
U jednom trenutku, razgovor je dostigao temperaturu mog automobila. Jedan od radnika, koji je bio alfa mužjak, nadglasao je ostale rekavši: „Antifriz!”. Ostali su zanemeli, a ja sam sa alfa mužjakom otišao u radnju da mi napiše recept. Međutim kada sam izašao napolje, skupina je zbila redove i pobunila se protiv postojeće dijagnoze tvrdeći da antifriz uopšte nije potreban već samo voda.
Moje poverenje u efikasnost ove grupe polako je počelo da se ljulja. Pa ipak, vratio sam se sa čovekom natrag u radnju da zamenim antifriz destilovanom vodom. I tada se dogodio incident.
Na kasi mi je devojka rekla da odem do menadžera i da mu dam neke podatke. Objasnio sam joj (ona očigledno nije znala, a ja sam bio u velikodušnom raspoloženju) da samo treba da uzme nazad antifriz, poništi prodaju, i da mi da vodu. Idi do menadžera, rekla je.
Menadžer, čije sam ime na kraju uzeo, stajao je na desetak metara od mene, nalaktivši se na šank. Sumnjičavo me je odmeravao. Izvadio je svesku punu nekakvih formulara. Napisao je ime proizvoda a zatim mi je rekao da mu dam ličnu kartu i matični broj građana. U tom trenutku, u glavi mi se upalio alarm za moja ljudska prava.
Zašto bih ja, za ime boga, i pomislio da vam dam svoju ličnu kartu jer je vaš radnik meni prodao pogrešnu stvar, izgovorio sam to sve više padajući u vatru? Uzmite natrag ovo i prodajte mi ono! On je i dalje insistirao na mojoj ličnoj karti te sam ga glatko odbio. Nisu vam potrebnimoji podaci da biste uzeli ovo nazad. Ogorčeno sam prekrstio ruke. Šta će vam to, napokon sam ga pitao. A njegov odgovor bio je još jedan dašak genijalnosti: „Zakon.”
Dakle zakon kaže da treba da se vodi zapisnik o vraćenoj robi i da se nadziru kupci koji se usuđuju da je vrate! Naše lične karte su upisane u te zapisnike. Dobijamo neku vrstu kazne. Ceo ovaj proces me je naterao da se osećam kao da sam prekršio neki zakon i da ću jednog dana odgovarati zbog nekupljenog antifriza.
Ubio sam se pokušavajući da nađem bilo kakvo opravdanje za ovakvo ponašanje, bilo kakav razlog zašto je dobro po mene da me identifikuju i kazne za povraćaj robe. Nisam uspeo ništa da smislim. Međutim, menadžer je čvrsto stajao pri svome i bilo je jasno da neće ništa uzeti nazad ukoliko mu ne dam svoju ličnu kartu. Uzeo sam njegovo ime i broj lične karte (nije se ni najmanje uzbudio, iako je trebalo da kao građanin bude užasnut koliko i ja).
Ove godine je mnogo toga postignuto po pitanju zaštite potrošačkih prava. Pretpostavljam da je moje osnovno pravo – pravo na ćutanje pogotovo u slučajevima kada mi se nešto ne sviđa ili kada nešto ne razumem.
(Prevela Jovana Spaić)
Amerikanac u Beogradu
Kris Farmer
objavljeno: 26.08.2011.
Pogledaj vesti o: Zakon o saobraćaju
