Izvor: Vostok.rs, 03.Avg.2014, 12:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pola veka vojnih intervencija SAD: Ambicije protiv dugoročnih gubitaka

03.08.2014. -

Eksperti smatraju da su velike vojne intervencije SAD u poslove drugih zemalja imale razorne posledice za američku ekonomiju.

Vlasti SAD koriste vojnu snagu u inostranstvu, a to ne samo da šteti međunarodnom sistemu, nego i samim SAD u dugoročnoj perspektivi: slabi privredu i izaziva razočaranje unutar zemlje, smatraju eksperti sa kojima su razgovarale RIA Novosti.

Intervencija pod humanim predlogom

Jedna od najvećih invazija >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << SAD posle drugog svetskog rata je bio rat u Vijetnamu, a povod je bio tzv. Tonkinški incident, koji se dogodio pre pedeset godina.

Razarač ratne mornarice SAD „Medoks“, koji je bio u patroli u Tonkinškom zalivu kod vijetnamske granice na obaveštajnom zadatku, je 02. avgusta 1964. godine prišao obali severnog Vijetnama, SAD su tvrdile da su tri severnovijetnamska torpedna čamca napala na njega. Onda su u Stejt department stigle informacije o drugom napadu, koji se, navodno, dogodio 04. avgusta. Kasnije je utvrđeno da takvog napada na ratnu mornaricu SAD nije ni bilo. Događaj je mogao biti isceniran, kako bi Kongres odobrio rezoluciju o uvođenju armije u Vijetnam.

SAD su na sličan način delovale i prilikom ulaska u Irak. Amerikanci su ovaj put želeli da dobiju odobrenje UN i u Savetu bezbednosti su pokazali navodne dokaze da Irak radi na oružju za masovno uništenje. Nisu dobili podršku Saveta bezbednosti, ali su SAD to ignorisale i, ipak, 2003. godine ušle u Irak.

Ostaje puno nedoumica i povodom izgovora za početak vojne operacije SAD i NATO u Jugoslaviji 1999. godine. Za povod su uzeli zaoštrene međuverske odnose u tom regionu. Još ranije, 1983. godine, SAD su pod formalnim izgovorom zaštite američkih građana ušle u Grenadu, Rezultat toga je pad prokomunističkog režima u zemlji.

Svaki slučaj je imao svoje posebne odlike, ali su SAD uvek bile spremne za vojnu operaciju, samo su tražile pravi izgovor za njen početak.

„SAD dejstvuju pravolinijski, grubo i ne dvoume se da upotrebe vojnu snagu, kad drugi metodi ne rade“, smatra direktor centra „Ruzvelt“ pri MGU Jurij Roguljev. Prema mišljenju eksperta, vlasti SAD smatraju da je to logično i prao sredstvo za postizanje svojih ciljeva.

Eksperti smatraju da američke vlasti pre početka vojne intervencije spremaju javno mnjenje i Kongres, traže povod za invaziju, koje je često veštački.

„Tonkinški incident je, takođe, dokaz da se pokušava naći pravi izgovor za odluke, koje su već donesene“, tvrdi direktor ruskog saveta ua međunarodne poslove Andrej Kortunov.

SAD su se aktivno uključile u vijetnamske događaje mnogo pre incidenta u Tonkinškom zalivu, Vijetnam je bio francuska kolonija, koja je posle potpisivanja sporazuma o povlačenju francuske vojske 1954. godine, podeljen na Severni i Južni- Među njima se pojavila demilitarizovana zona.

Posle odlaska Francuza vlada komuniste Ho Ši Mina je brzo učvrstila vlast u Severnom Vijetnamu. U Južnom Vijetnamu su SAD počele da zamenjuju Francuze: Amerikanci su razmatrali mogućnost podrške snaga koje su se borile protiv Ho Ši Mina, a savetnici iz SAD su radili u Sajgonu mnogo pre 1964. godine. Američka doktrina „domina“ je podrazumevala da ako Južni Vijetnam postane komunistički, onda će pod kontrolu komunista pasti i sve susedne zemlje u jugoistočnoj Aziji. A, to znači: takav razvoj događaja je potrebno sprečiti na bilo koji način.

Vojna operacija u Jugoslaviji 1999. godine je počela na talasu trijumfa SAD 90-h godina, smatra Kortunov. Prema njegovom mišljenju, SAD je bilo potrebno da učvrste svoju poziciju u Evropi i potvrde vitalnost NATO. „Rat u Jugoslaviji se vrlo organski ukapao u okvirno viđenje SAD razvoja situacije u Evropi “, smatra ekspert.

On je rekao da u je u slučaju Iraka radila ne odbrambena, nego jurišna svetska strategija SAD. Američki predsednik Džordž Buš-junior je smatrao da demokratija po američkom obrascu mora pobednički da prelazi iz jedne zemlje u drugu. Postojale su i ideje demokratizacije Bliskog istoka.

Nikakvih dividendi

Eksperti smatraju da su velike vojne invazije SAD u druge države imale razorne posledice po američku privredu, posebno u dugoročnoj perspektivi.

„Obično takvi događaji, kao što je učešće u ratu i nagli porast vojnih troškova, imaju dvostruki ekonomski efekat. Oni mogu neko vreme da poguraju privredu za račun vojnih narudžbi, patriotskog poleta. Ali, istorija pokazuje da je vrlo teško računati na dugoročne pozitivne efekte. Ipak, to nisu troškovi proizvodnje, to je disproporcija u privredi, povećanje budžetnog deficita, a to podrazumeva inflaciju i rast državnog duga“, rekao je Kortunov.

Ogromni troškovi vijetnamske vojne kampanje su prouzrokovali krizu u američkoj privredi i krah politike Lindona Džonsa, koja je predviđala formiranje „Velikog društva“ u SAD, u kom neće biti siromašnih. Poraz u Vijetnamu je uticao na pad autoriteta političkih partija i organa vlasti SAD, ogromno razočaranje u vlast mnogih Amerikanaca. Sam Džonson je neslavno otišao sa svog mesta posle prvog mandata. Nije se ni kandidovao za drugi mandat 1968. godine.

Razorne posledice za SAD su imale i intervencije u Iraku i Avganistanu: Buš-junior je ostavio zemlju u dubokoj ekonomskoj krizi, a izlaz iz nje tek počinje.

„Buš je 2000. godine dobio budžet sa ogromnim suficitom, koji je postigao Klinton. I taj suficit su momentalno, ne „pojeli“, nego i napravili deficit budžeta i državni dug, koji ni Obama nije uspeo da smanji“, rekao je Roguljev.

Poslednje dve-tri decenije pokazuju da je vrlo teško u velikim ratovima dobiti pozitivne rezultate, zaključuju eksperti. Faktički, ti ratovi se završavaju ako ne bezuslovnim porazom Amerike, onda, sigurno, ne apsolutnom pobedom. Osim toga, vojne intervencije ne donose Americi prestiž na međunarodnoj areni.

„Sve je više antiameričkog raspoloženja, a politički režimi u regionu gube poverenje u američko prisustvo. Tamo se, prvenstveno, radi o minimizaciji štete, a ne o kapitalizaciji nekakvih dividendi“, kaže Kortunov. Prema njegovom mišljenju, Amerikanci su mogli postići vojnu pobedu, ali nisu mogli da postignu zadate ciljeve, kao na primer formiranje demokratskog društva u Iraku.

„Posledice tih vojnih akcija mi vidimo u Iraku, gde se zemlja jednostavno raspala na deliće“, kaže Roguljev.

U Vijetnamu je druga situacija – on je iz rata izašao kao pobednik. „Zemlja je doživela rast, ali je i pad bio ogroman, bez obzira što je Vijetnam i bez toga bio siromašna, poljoprivredna zemlja“, kaže ekspert i podseća da je značajnu pomoć u obnavljanju privrede Vijetnamu pružio Sovjetski Savez.

Ideologija protiv zdravog smisla

Ekonomska kriza, pad prestiža u očima međunarodne zajednice, razočaranje sopstvenog naroda – činilo bi se da američko rukovodstvo ne može a da to ne uzme u obzir. Ali, ne treba precenjivati racionalnost donošenja ovakvih odluka, koje su vrlo često zasnovane na ne u potpunosti istinitim informacijama, kaže Kortunov.

SAD, kao najveća svetska privreda i tržište, poseduje džinovske resurse. Mogućnosti SAD se ne mogu porediti ni sa jednom zemljom u svetu, priznaju stručnjaci. Oni dodaju, da osim toga Amerikanci imaju mogućnost da pokrenu „štampariju“ i na taj način pogase sve svoje troškove jeftinim dolarom.

„Amerikanci rasipnički koriste te resurse i vrlo su podložni ideološkom uticaju. I ta ideologija je nanosila direktnu štetu ekonomskim mogućnostima SAD“, rezimira Rogaljev.

Eksperti pretpostavljaju da američki politički establišment trpi pritisak – on mora periodično da potvrdi težnje SAD za globalnim liderstvom, mešajući se ozbiljne regionalne probleme.

„Često je vremenski horizont planiranja političkih lidera vrlo uzak. Nekada je predsedniku važnije da pokaže svoju snagu i sigurnost na kratkoročnom planu, kako bi bio ponovo izabran i kako bi njegova partija u međuvremenu na izborima dobila što više glasova“, zaključio je Kortunov.

Izvor: Glas Rusije    

Nastavak na Vostok.rs...