Izvor: Politika, 12.Mar.2012, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pokolj razljutio Avganistance
Najnoviji u seriji teških incidenata – ubistvo 16 civila – dodatno otežava američku izlaznu strategiju iz avganistanskog rata
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Nedeljni „šokantni incident” u južnoj avganistanskoj pokrajini Kandahar – kada je pre svanuća jedan, po svemu sudeći, poremećeni američki vojnik ubio 16 civila, među njima devetoro dece – doneo je nove komplikacije američkom predsedniku Baraku Obami i nove pozive >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se što pre okonča nepopularni i skupi rat koji je već ušao u jedanaestu godinu.
Posle incidenta sa spaljivanjem nekoliko primeraka Kurana, svete knjige muslimana, u bazi Bagram, nedaleko od Kabula, što je izazvalo masovne proteste Avganistanaca i 30 žrtava, među njima i četiri američka vojnika i dva oficira, ovo je produbilo već veliki jaz između stranih vojski i lokalnog življa i donelo vetar u leđa talibanima, koji sada sa više uverljivosti mogu da tvrde da su borci za slobodu.
Neimenovani vojnik je u nedelju oko tri ujutru od baze u okrugu Panđvaj prepešačio više od kilometra do obližnjeg sela, provalio u tri kuće i hladnokrvno pucao u ukućane. Petoro dece ubio je mecima direktno ispaljenim u njihove glave. Onda se mirno vratio u bazu, gde je sada pritvoren, u očekivanju istrage koja treba da otkrije njegove motive i eventualno opovrgne ono što je izneo avganistanski predsednik Hamid Karzai – da je ovo bio „nehuman i namerni čin”.
Pomenuti vodnik je u Avganistanu od decembra, a pre toga je u nekoliko navrata služio u Iraku. Ima 38 godina, otac je dvoje dece i profesionalni vojnik je ukupno 11 godina.
Koliko je incident shvaćen ozbiljno, potvrdila je žurba sa kojom su predsednik Obama i sekretar za odbranu Leon Paneta telefonirali Karzaiju da bi se izvinili.
„Incident je tragičan i šokantan i nije slika karaktera naše izuzetne vojske, niti respekta koji SAD imaju prema narodu Avganistana”, poručio je Obama.
Njegova izvinjenja Karzaiju su učestala: prošlog mesta je morao da avganistanskom predsedniku upućuje slične reči posle spaljivanja Kurana, a najnoviji ratni zločin prema civilima usledio je samo dva dana posle incidenta od prošlog petka, kada je u istočnom Avganistanu helikopter NATO-a koji je gonio talibanske pobunjenike pucao po civilima, ubivši četvoro i ranivši troje.
Krajem prošle godine „šokantnim” je proglašen i video-snimak na kome se vidi kako pripadnici jedne američke jedinice uriniraju po telima poginulih Avganistanaca koji nisu u uniformama, a za koje je rečeno da su ubijeni talibani.
Sve to su događaji koji se urezuju i pamćenje u ratu kome se danas protivi 60 odsto Amerikanaca, a čiji su ciljevi mnogo nejasniji nego kad je počeo, da bi se u Kabulu svrgnuo talibanski režim koji je pružao gostoprimstvo Osami bin Ladenu i Al Kaidi.
Kad je to relativno brzo obavljeno, Amerikanci i NATO koalicija prihvatili su se poduhvata „izgradnje nacije”, formiranja političkih institucija, ekonomske infrastrukture i stvaranja bezbednosnih snaga koje bi bile brana povratku režima koji je praktikovao neke od najgorih aspekata islamskog ekstremizma. Za to je dosad utrošeno više od 500 milijardi dolara, a plaćeno je i životima 1.900 američkih i više od hiljadu savezničkih vojnika.
Obamin plan je da se borbena dejstva okončaju iduće godine, a da se ceo kontingent ISAF-a („međunarodnih snaga za stabilizaciju”) povuče do kraja 2014.
Incidenti ove vrste, međutim, podstičući antiamerička osećanja, ugrožavaju ključni elemenat ove strategije: obuku avganistanske vojske i policije. Događaj u kome je jedan avganistanskih oficir ubio dvojicu američkih kolega u njihovim kancelarijama u avganistanskom ministarstvu unutrašnjih poslova doveo je do suspendovanja ovog programa i pokazao da Amerikanci ne mogu da se osećaju sigurno među naoružanim Avganistancima.
Zbog toga su bili prekinuti i pregovori o „strateškom partnerstvu”, stalnom vojnom prisustvu SAD posle 2014, ali su prošlog petka obnovljeni, posle sporazuma da se avganistanskoj vladi u nadležnost prenesu svi zatvori koje sada održavaju intervencionističke snage i da se, već do 20 marta, raspuste sve „privatne vojske”, obezbeđenja koja sada štite međunarodne organizacije, firme koje realizuju civilne projekte i humanitarne radnike.
U toku su i pripreme za početak pregovora sa talibanima, koji su prošle godine otvorili svoju kancelariju u Kataru. Strahuje se međutim da bi tvrda struja pobunjenika najnoviji incident mogla da iskoristi da pregovore sabotira i dodatno raspiri nacionalno nezadovoljstvo zbog strane okupacije.
Milan Mišić
objavljeno: 13.03.2012.
