Izvor: Kurir, 13.Okt.2010, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POLICIJSKA AKADEMIJA
Voljena i poštovana državo, priznajem da nisam pretpostavljala da će se parada izroditi u jedno u nizu rušilaštava grada i države. Očekivala sam poneku provokaciju i incident, a moja se drugarica toga dana spremala da „po mirnim ulicama Beograda“ prošeta do butika u kome će kupiti haljinu... Međutim, da je nešto mlađa i drugačije orijentisana, mogla je u Knez Mihailovoj samo da je uzme, a ne i da je kupi.
Ali, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << krenimo redom. Najpre sam opazila da krem srpske alternativne seksualnosti nije bio prisutan na mestu promovisanja ljudskih prava i prava na različitost. Celokupan, recimo, hepening bio je prilično bledunjav i nedovoljno atraktivan sa stanovišta scenarija i režije, pa i samih nastupa. Što ne treba da nas čudi, s obzirom na to da su se pre njegovog početka već razbuktali izgredi i incidenti i ono što se u žargonu zove „šorka“. Tako da je parada zapravo protekla u svom simboličkom (malo li je?) vidu, te joj se post festum može odreći reč parada u naslovu, dok ponos, verujemo, ostaje. Ne samo da je izostala elita srpske seniorske homoseksualne scene već su izostali i mnogi političari, javne ličnosti, na čelu sa nenadoknadivim parom Žarko Korać-Vesna Peškić. Malo šale nije na odmet, iako nam nije do šale. Bilans ovog protutnjalog karnevala obesti, neartikulisanih ideologija i razuzdanog mladalačkog nazovi gneva je prosto sledeći: izigrani gejevi nedovoljno afirmisanih i plasiranih prava na različitost, konsternirana većina srpskog građanstva, koja ne pripada ovoj populaciji, ali ni populaciji razbijača, te oštećeni građani Beograda, koji novinari još uvek nazivaju prestonicom Srbije.
Najčešće smo slušali frazeološku rečenicu „niko normalan nije za nasilje“, ali, pošto se ono zapravo dogodilo, neko je svakako bio - za! Jeste žalostan slučaj mase veoma mladih ljudi koji su rušili grad i nasrtali na policiju, ali je isto tako i nepristao prečesto upotrebljavan eufemizam „deca“ u ovom ozbiljnom okršaju.
U postkomentatorskom medijskom slovu primetila sam i već redovnu pojavu koju ću neko vreme koristiti kao sintagmu, a ona glasi „slobizovanje Vojislava“, sa čak izvesnim eksplicitnim uveravanjima kako je veliki deo podmlatka DSS učestvovao u kontraparadi rušilaštva...
Gradonačelnik Đilas, ma šta se o njemu mislilo i spekulisalo, makar i negativno, suvislo je istupio pred oštećene građane Beograda, sam podsećajući na sopstveno prošlogodišnje protivljenje održavanju ove manifestacije. Svakako ne zbog svog „mačo-opredeljenja“, već zbog ideje o nedozrelosti srpske atmosfere za ovakav događaj. Pa, ni Putin ni Medvedev nisu preterano nezreli momci, kada su se onomad protivili ovakvom moskovskom performansu.
Ponajmanje se 10. oktobar tekuće godine odnosio na ljudska i manjinska prava gej populacije, on se prevashodno temeljio na razdoru između tzv. dve Srbije. Žao mi je mladih povređenih policajaca i još mi je žalije što se za ovu profesiju mora reći kako ovakvi ishodi spadaju u „rok službe“. No, ni ministar policije, najkasnije oglašeni Dačić, po mojoj proceni nije imao razloga za preterani ponos zbog uspešno obavljenog zadatka. Na policiji nije samo da reaguje, već i da procenjuje. A Hilari Klinton će biti sasvim bezbedna u četvrtastom, a ne ovalnom, kabinetu Borisa Tadića. Da podrži.
