Izvor: Blic, 18.Maj.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ostali bez novca za seču opasnih topola
NOVI SAD - U gradskoj zoni ima između 2.000 i 3.000 starih topola, koje predstavljaju opasnost za prolaznike. Poslednja dva incidenta, kada je jak vetar nedavno oborio stabla na Limanu IV i Limanskom parku prošla su, srećom, bez stradalih i štete, ali su pokazala i da je „Gradsko zelenilo” potrošilo sav novac za seču starih topola za ovu godinu. Da bi se predupredile tragedije poput prošlogodišnje u „Egzitovom” >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << kampu, kada je grana pala i usmrtila devojku, „Zelenilo” je zatražilo još novca od grada za ovaj posao.
Za orezivanje i uklanjanje topola je iz gradske kase izdvojeno 2,1 miliona dinara, odnosno trećinu manje nego godinu pre, ali je „Zelenilo” taj novac potrošilo već početkom marta i sve kasnije intervencije rađene su, praktično, o trošku firme.
- Topole su šezdesetih godina prošlog veka sađene na obodima grada, ali je u međuvremenu Novi Sad narastao, pa se one sada nalaze u zoni šireg centra. Osim problema sa starim topolama, imamo i sve nepovoljnije klimatske uslove koji takođe štete drveću i mogu da ugroze bezbednost sugrađana. Jako je važno da „Zelenilo” nastavi da uklanja i orezuje topole, pre svega zbog bezbednosti građana, jer se još svi sećamo tragedije u „Egzitovom” kampu - kaže Ivan Nožinić, portparol „Zelenila”.
Najviše topola ima duž keja, u Limanskom i parku kod Filozofskog fakulteta. Veći broj opasnih stabala na Štrandu je prošle godine posečen, a od njih su umetnici napravili skuplture na kupalištu.
U Gradskoj kući kažu da će novac biti obezbeđen rebalansom budžeta, ali se još ne zna kolika će biti suma.
- Zavod za izgradnju grada napravio je spisak najkritičnijih lokacija i računicu koliko će taj posao koštati. Prioriteti su nam dvorišta škola i vrtića - kaže Gordana Pušić, članica Gradskog veća.
Ona navodi da se ovaj problem ranije nije rešavao, a novac, u vreme kad ga je bilo dovoljno, trošen je za druge stvari.
- Sada je sve to palo na nas. To je obiman posao za koji je potrebno jako mnogo novca i to se ne može rešiti za jednu godinu - kaže Pušićeva, očekujući da prvi radovi počnu kroz mesec i po dana.
Sađene zbog sušenja močvarnog zemljišta
Dr Zoran Galić, pomoćnik direktora Instituta za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu. On navodi da su se topole masovno sadile jer to drvo brzo raste i troši mnogo vode, pa se koristilo za isušivanje močvarnog terena.
- Da nije bilo topola, ne bi bilo ni Štranda niti parka kod Filozofskog fakulteta. Pored crne postoji i znatno dugovečnija bela topola, i ubuduće bi kod sadnje drveća trebalo i to uzeti u obzir - napominje dr Galić.
