Izvor: Blic, 12.Mar.2011, 23:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nesreća u Fukušimi treća najveća nuklearna katastrofa
VAŠINGTON - Američki nuklerani stručnjak Džozef Sirinsioni izjavio je danas da je nesreća u japanskoj nuklearnoj centrali Fukušima jedna od tri najteže u istoriji i da bi mogla nastati potpuna katastrofa ako dođe do potpunog topljenja jezgra reaktora.
"Ovo će ostati zabeleženo kao jedan od tri najveća nuklearna incidenta, ako stane na ovome", rekao je Sirinsioni za CNN. "Ako se nastavi, ako ga ne stave pod kontrolu i ako od delimičnog topljenja jezgra dođe do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << potpunog topljenja, to će biti potpuna katastrofa".
On je zamerio japanskim vlastima što su dale delimične i protivrečne informacije o zbivanjima u nuklearnoj centrali Fukušima.
"Veliko neodgovoreno pitanje je da li je došlo do štete na strukturi postrojenja. Jutros smo videli eksploziju. Ima li drugih strukturalnih oštećenja koja bi topljenje mogla učiniti neizbežnim? O tome nemamo nikakvu informaciju od kompanije, a to je ono što nam je potrebno", rekao je Sirinsioni.
On je istakao da prisustvo radioaktivnog cezijuma u atmosferi nagoveštava da se radi o delimičnom topljenju.
Najveći incidenti dosad su bili u nuklearnim centralama Ostrvo tri milje u Sjedinjenim Američkim Državama i u Černobilju u Ukrajini.
Hronologija najvećih nuklearnih havarija u svetu od 1986.
Černobilj
Današnja eksplozija u nuklearnoj elektrani Fukušima, u Japanu, do koje je došlo posle razornog zemljotresa u kojem je poginulo ili nestalo oko 1.700 ljudi, jedna je od više sličnih havarija u svetu na nuklearnim elektranama u poslednjih 25 godina. Toj havariji prethodila je sredinom 2008. havarija na najvećoj nuklearki na svetu, u blizini Avinjona, na jugu Francuske.
Oko 100 zaposlenih bilo je, čak u četiri navrata, izloženo radioaktivnim česticama. Objavljen je podatak da je oko 100 osoba lakše ozračeno. Novembra 2007. došlo je do havarije na reaktoru nuklearne elektrane Kozloduj, kada je primećeno da je iz jedne cevi izlazila para. Pukotine u reaktoru zabeležene su i oktobra 2010. U novembru 2006. transformator švedske nuklearne centrale zapalio se, zbog čega je rad reaktora zaustavljen, a u tom incidentu nije bilo ljudskih žrtava.
Godine 1993. para visokog pritiska je ubila jednog i povredila još dva radnika u nuklearnoj elektrani (NE) Fukušima u Japanu. Iste godine zabeleženo je curenje u NE Kozlodoj, Bugarska, kada je i ispuštena radioaktivna para u atmosferu, a posledice i žrtve su i dalje nepoznate. Godinu dana ranije, 1992, došlo je do curenja reaktora i gašenja u NE Darlington u Kanadi, a posledice i žrtve su nepoznate. Godine 1991. došlo je, usled tehničkih problema, do automatskog gašenja centrale Sendai u Japanu, a posledice i žrtve su i dalje nepoznate.
Godinu dana ranije, 1990. godine, ozračeno je osam zaposlenih u kanadskoj nuklearnoj elektrani Poan Lepro. Dva radnika ozračena su tokom punjenja nuklearne centrale Blaje, Francuska. Otkazala je pumpa tokom gašenja u francuskoj NE Gravelin, a posledice i žrtve do danas su nepoznate. Iste godine je došlo do nestanka struje i više kvarova u NE Dresden, u SAD, a i tu su posledice i žrtve nepoznate.
Krajem aprila i i početkom marta 1986. u Černobilju, u bivšoj sovjetskoj Ukrajini, desila se najveća nuklearna katastrofa u istoriji. Prema podacima britanskih naučnika, neposredno posle te katastrofe je umrlo između 30.000 i 60.000 ljudi, a ne zna se tačan broj oboljelih, koji bi mogao da do danas iznosi i do milion. Posledice i sada trpi više od 1,5 miliona ljudi koji žive u ozračenoj oblasti.
Eksplozija u černobiljskom reaktoru emitovala je 400 puta više radijacije nego atomska bomba bačena na Hirošimu. U incidentu je kontaminirano 150.000 kvadratnih kilometara na području Ukrajine, Belorusije i Rusije, a ozračeno najmanje sedam miliona ljudi. U toj nuklearnoj elektrani izbio je požar na električim kablovima i 1990, kada je došlo do gubitka kontrole u preostala dva reaktora, a posledice i žrtve su ostale nepoznati.
Nesreća japanske nuklearke 4. stepen na skali od 7
Nuklearna nesreća koja se danas dogodila u centrali Fukušima 1 svrstana je na nivo 4 međunarodne skale za procenu nuklearnih i radioloških nesreća (INES), objavila je japanska Agencija za nuklearnu i industrijsku bezbednost. Značaj problema nastalih na mestu upotrebe nuklearne energije se ocenjuje pomoću te skale od nivoa 0 koji znači da nema anomalija, do nivoa 7 što je najveća nuklearna nesreća. Nivoom 4 se opisuje nesreća od koje nema značajnog rizika na licu mesta, piše u dokumentima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Termin anomalija se koristi za stepen 1, a termin incident za nivoe 2 i 3. Reaktor broj 1 centrale "Fukušima 1", 250 kilometara severno od Tokija, imao je niz problema (nedostatak hlađenja, porast pritiska), što je primoralo vlasti da otvore ventil oduška za višak vodene pare. Ti kvarovi su se dogodili posle velikog zemljotresa koji je razorio taj region u petak.
Nesreća nuklerane centrale na ostrvu Tri milje u SAD, 1979. godine kada je jezgro počelo da se topi, klasifikovana je kao 5 stepen na međunarodnoj skali.
Havarija sovjetske centrale u Černobilu 1986. godine, od koje je poginulo ili umrlo oko 25.000 ljudi i koja je kontaminirala tri četvrtine Evrope, klasifikovana je kao najteža - kao nesreća najvišeg, 7. stepena te skale.
Povezane vesti: "Kozloduj" može da izdrži potres od sedam stepeni po Rihteru Radioaktivni oblak stiže do Kamčatke za manje od 24 sata Oko 10.000 ljudi nestalo u japanskom gradu Minamisanriku "Havarija černobiljskog tipa na japanskoj nuklearki nije moguća" Zemljotres u Japanu skratio trajanje dana
Pogledaj vesti o: Vašington
