Izvor: Politika, 22.Avg.2014, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Moć sedme sile
Kada je republički zdravstveni inspektor Dragan Antonić preko medija saznao da je u šabačkoj Opštoj bolnici jedan psihijatrijski pacijent ubio drugoga nije smatrao da je taj „slučaj” u njegovoj nadležnosti. Nesrećni pacijent stradao je od ruke drugog pacijenta, a ne zbog pogrešnog lečenja ili nelečenja doktora, zbog čega ovaj incident ne zaslužuje interesovanje zdravstvene inspekcije, već suda i tužilaštva, objasnio >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nam je republički zdravstveni inspektor.
On nije smatrao neobičnim ni činjenicu da pacijentu, kome je u tuči polomljeno devet rebara, niko od medicinskog osoblja nije pružio nikakvu negu jer „nije zvao upomoć”. Dan nakon što je u našem listu objavljen tekst o ubistvu na psihijatrijskom odeljenju Opšte bolnice u Šapcu, načelnica tog odeljenja otišla je na godišnji odmor, a tek nakon trodnevnog pisanja „Politike” Ministarstvo zdravlja Srbije poslalo je zdravstvenog inspektora u Mačvanskom okrugu da istraži okolnosti koje su kumovale ovom ubistvu i zatraži kliničku i sudskomedicinsku obdukciju preminulog pacijenta.
Međutim, izgleda da ovo „malo” ubistvo među psihijatrijskim pacijentima ne samo da nije zaslužio pažnju republičkog zdravstvenog inspektora, već nije skrenulo pažnju ni tabloida, večito gladnih senzacija i vesti iz crne hronike.
Stiče se utisak da bi vest o tome da je pacijent na odeljenju kardiologije ili gastroenterologije ubio drugog pacijenta stigla na prve stranice tabloida i u prve minute dnevnika. Isti medijski tretman imala bi i vest da je mentalni bolesnik digao ruku na nekoga ko nema zdravstveni karton u nekoj psihijatrijskoj bolnici. Izgleda da je javno mnenje ostalo ravnodušno prema činjenici da je jedna osoba sa mentalnim poremećajem digla ruku na drugu i da nije mnogo uznemireno zbog toga što su se psihijatrijski pacijenti međusobno pobili u bolnici.
Istovremeno, ovaj slučaj veoma uverljivo demantuje tezu da država reaguje tek nakon pisanja tabloida i vraća profesionalno dostojanstvo i veru u moć i uticaj „sedme sile”. Ne znamo da li bi na ovaj slučaj pala prašina zaborava zdravstvene inspekcije nakon što bi sud i tužilaštvo odradili svoj posao, ali znamo da zadatak medija jeste da sa jednakom upornošću od nadležnih traže da se istraži smrt mladića koga je na Brankovom mostu pokosio bahati vozač dok je gurao svoj stari pokvareni automobil, da se pronađe nestala devojčica, potraže odgovor na pitanje – šta se desilo sa novcem koji su građani Srbije sakupljali za transplantaciju srca bolesne devojčice koja je umrla pre nego što je dočekala operaciju, ali i ko snosi odgovornost za činjenicu da je jedan pacijent ubio drugog na psihijatrijskom odeljenju.
Katarina Đorđević
objavljeno: 23.08.2014.
