Izvor: VOA, 06.Jun.2020, 06:40
Majkl Čertof za Glas Amerike: Ljudi žele pravednije društvo, veću jednakost
Amerika je poslednjih dana zahvaćena masovnim protestima zbog incidenta u Mineappolisu 25. maja u kojem je, zbog nenasilnog akta priveden Afroamerikanac Džordž Flojd, koji je nekoliko minuta kasnije preminuo. Četvorica policajaca koji su ga uhapsili su sada optuženi za ubistvo i saučesništvo u ubistvu.
U ekskluzivnom razgovoru za Glas Amerike, Majkl Čertof, bivši Sekretar za unutrašnju bezbednost u administraciji Džordža Buša mlađeg, trenutno predsedavajući Radne grupe za ponovno otvaranje Vašingtona posle pandemije, govori o uzrocima i implikacijama ovih događaja, kao i reakcijama Rusije i Kine.
“Razumljivo je da su manjinske zajednice i mnogi drugi građani duboko povređeni i gnevni zbog ovakvih manifestacija rasizma i, u nekim slučajevima, policijskog nasilja. Većina ljudi koji demonstriraju nisu nasilni. Oni korist svoje pravo na slobodu govora i protestuju. Nažalost, tu je i jedan broj agitatora iz redova krajnje desnice ili krajnje levice koji žele da ovo preraste u nasilje. Povrh toga našao se tu i jedan broj ljudi koji žele da eksploatišu ovu situaciju pljačkanjem. Ti ekstremisti i pljačkaši stvaraju utisak nasilnih nemira, ali u stvari većina učesnika protesta su mirni demonstranti”, kaže Čertof.
Glas Amerike: Zašto mislite da se ovo dešava sada? Veličina ovih demonstracija je gotovo bez presedana.
Čertof: Krajem 60-ih godina prošlog veka imali smo slične demonstracije. Mislim da je u pitanju nekoliko faktora. Događaji koje sam pomenuo, potom karantin vezan za pandemiju doveli su do toga da su ljudi veoma napeti i razdražljivi. Dodao bih tome da je u poslednjih nekoliko godina retorika rasizma i mržnje počela ponovo da eskalira. Belačke rasističke grupe aktivnije na internetu propagiraju mržnju i počinile su i nasilne akte poput pucnjava u sinagogama i džamijama. Iskreno rečeno, neke izjave predsednika su podstakle su osećaj netrpeljivosti i mržnje prema manjinama poput muslimana, kao i prema strancima. To je takođe doprinelo osećaju anksioznosti i gneva. Ovo čemu smo sada svedoci je poslednja kap.
Glas Amerike: Pored retorike o kojoj ste govorili vlada široko rasprostranjeno gledište da u Sjedinjenim Državama možda postoji sistemski rasizam.
Čertof: Mislim da je uvek bilo rasizma u Sjedinjenim Državama. Mnogi od nas su verovali da je taj trend vremenom u padu, jer u poslednjih deset godina dva puta smo izabrali afroameričkog predsednika i bili svedoci da su Afroamerikanci zauzimali brojne istaknute položaje. Ali da budem iskren, ako se osvrnete na generalnu ekonomsku situaciju, manjine su i dalje u donjem delu ekonomskog spektra, a i ova pandemija ih je pogodila nesrazmerno više, što je razotkrilo brojne probleme i to je deo frustracije kojoj smo sada svedoci. Većina ljudi želi pravdenije društvo u kojem vlada veća jednakost. Pa ipak veliki broj Amerikanaca ima razumevanja za tenzije i uznemirenost u manjinskim zajednicama i zato su učesnici demonstracija pripadnici svih rasa. Takođe, mislim da postoje određeni ljudi koji vide političku dobit u izazivanju podela u zemlji pa se gradjani suprostavljaju i tome.
Glas Amerike: Da li mislite da postoje endemske rasne predrasude među pripadnicima policije?
Čertof: Mislim da većina policajaca želi da obavlja dobar posao mada postoje džepovi gde vladaju predrasude, možda u zajednicama gde ima više kriminala u manjinskim četvrtima. Ponekad, pak, ima i ljudi koji postaju policajci, jer vole da budu u ulozi vlasti, pa su neki od njih možda do izvesne mere skloni tome Jedan od programa koje sam sprovodio kao tužilac je da policajci izađu na ulice i upoznaju se sa prodavcima u radnjama i stanovnicima u zajednici, kako bi se bolje međusobno razumeli. To u izvesnoj meri razbija neke predrasude.
Glas Amerike: Mnogo se priča o mogućnosti da američka vojska pomogne državama da ponovo uspostave red I mir. Da li je to legalno i pod kakvim okolnostima?
Čertof: Reč je o dve stvari. Nacionalnu gardu kontrolišu guverneri koji imaju ovlašćenje da je angažuju u izvesnim aktivnostima sa ciljem očuvanja mira. Povremeno smo bili svedoci njihovog angažovanja u cilju održanja mira kada se jave nemiri ili se dese prirodne katastrofe. To nije neobično. Diskusije o angažovanju američke vojske bi bile su nešto potpunio posebno. Postoji zakon koji se zove Insurrection Act (Zakon o pobuni) koji predvidja veoma usko definisan sticaj okolnosti kada bi vojska mogla da bude angažovana na domaćem terenu i gotovo uvek za to je potreban zahtev guvernera da im se pruži pomoć. Takodje je predvidjeno par veoma precizno definisanih okolnosti kada bi se to moglo sprovesti uz protivljenje guvernera, odnosno sa ciljem zaštite federalnih gradjanskih prava ili neke federalne operacije. To se dogodilo u poslednjih pedeset godina jednom ili dva puta zbog nemira, ali uz saglasnost guvernera. Kao što je ove nedelje rekao sekretar za odbranu, Mark Esper, upotreba vojnih snagi u ovom slučaju ne bi bila dobra ideja, jer nisu trenirani za to, potom bi to dovelo do zategnutosti izmedju pripadnika vojske i lokalnih gradjana i, treće, to nije nešto što vojska želi da uradi. Stoga se nadam da će ta ideja nestati.
Glas Amerike: Kako će se sve ovo smiriti posle toliko gneva i nagomilane negativne energije?
Čertof: U prošlosti, kada smo bili suočeni sa ovakvim okolnostima, nacionalni lideri bi se oglasili kao što se ove nedelje oglasio bivši predsednik Džordž Buš mlađi i rekli bi: "Razumem ovaj bol, uvredjen sam i razgnevljen onim što se desilo gospodinu Flojdu, treba da preduzmemo nešto". Takodje Kongres bi doneo neki zakon koji bi se ticao neprimerenog ponašanja policije, što bi demonstrantima dalo osećaj da se njihovi glasovi čuju. Nadam se da će se nešto slično dogoditi. U suprotnom će ostati na liderima zajednice da kažu demonstrantima: "Sada je momenat da se naši glasovi čuju na biralištima".
Budimo iskreni, neka veoma ozbiljna pitanja su ovde uzavrela već duže vreme i mislim da je na ljudima koji se kandiduju na izborima u novembru da objasne kako planiraju da ujedine zemlju i pozabave se problemom predrasuda, kao i da govore o načinima da se zacele rane kao što su to činili naši veliki lideri u prošlosti. Demonstracije će trajati još neko vreme, ali se nadam da će dovesti do smanjenja nasilnih aktivnosti i u krajnjoj liniji da će se ljudi fokusirati na načine kako da dovedu do promena. Veoma loša stvar bi bila preterana reakcija vlade što bi provociralo dalje nasilje. Da bi se sve smirilo treba biti uzdržan, saslušati žalbe i preduzeti mere protiv male grupe demonstranata koja želi da izazove katastrofu.
Glas Amerike: Bili smo svedoci veoma interesantnih reakcija Rusija i Kine na ono što se dešava u SAD. Kineski ministar inostranih poslova je ponovio reči: “Ne mogu da dišem”. Da li Kina eksploatiše ovo što se dešava u Sjedinjenim Državama?
Čertof: Ne bih bio iznenađen da Rusija i Kina koriste društvene medije da pospeše zategnutosti i promovišu nasilje u SAD. Pre nekoliko godina Rusi su pokušali da stvore tenziju i gnev izmedju pokreta ‘Crnački životi su važni’ i policije kako bi podstakli nasilje. Nedavno je pronadjen jjedan broj lažnih naloga na Tviteru i Fejsbuku, mada se treba suočiti i sa tim da neki od tih naloga na kojima se šire lažne i pogubne informacije pripadaju našim sopstvenim gradjanima, pripadnicima ekstremističkih grupa. Kinezi su suočeni sa izazovnim pitanjima u Hong Kongu zbog čega su opravdano kritikovani.
Ovo je kao poklon za Ši Đinpinga, jer može da kaže: "Ono što mi radimo ne razlikuje se od onoga što SAD čine”. Sramno je da je naš moralni autoritet kompromitovan onim što su policajci učinili u Mineapolisu, pa sada Kinezi to mogu da koriste kao izgovor da to isto čine u Hong Kongu. U nastojanju da se uguši sloboda, autoritarni lideri vole da se ugledaju jedni na druge i da iskoriste krizu kao izgovor da još više uguše demokratiju i slobodu govora. Nažalost, u ovom slučaju Kina u najmanju ruku eksploatiše ono što se dešava u Sjedinjenim Državama, a možda je čak ovdašnja situacija pogoršana nastojanjima Kine da je pospeši.
Glas Amerike: Kako rešiti taj problem?
Čertof: Kada imate strane aktere maskirane kao Amerikance sa ciljem da šire lažne informacije, medijske platforme imaju sposobnost i obavezu da te naloge zatvore. Tviter je na primer blokirao i stavio upozoravajuće oznake na tvitove koji se smatraju zapaljivim ili podstiču na nasilje. Fejsbuk sada vodi internu debatu da li da preduzme istu stvar. Nastojanje je da balansiramo slobodu govora. Ali svakako treba priznati da, ako se pretvarate da ste neko ko niste, to nije sloboda govora već prevara.
Pogledaj vesti o: Incident, Vašington
.jpg)
