Izvor: Politika, 12.Maj.2014, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Krivična prijava protiv direktora „Beo zoo-vrta”
Protiv Vuka Bojovića i volonterke Olgice M., kako nezvanično saznajemo, policija je podnela krivične prijave.– Uslovi u kojima na površini od sedam hektara boravi 2.000 životinja više nalikuju vrtu viktorijanskog doba, ističe Elvir Burazerović, predsednik udruženja Orka
Dva incidenta sa vukovima u „Beo zoo-vrtu” u poslednjem mesecu ponovo su aktuelizovala pitanja bezbednosti u prestoničkom životinjskom carstvu. Krajem aprila, mladunče arktičkog belog vuka, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koje je u šetnju izvela jedna od volonterki, iznenada je skočilo na dvogodišnju devojčicu i izgrebalo je.
Dve nedelje kasnije, iz kaveza je izašlo mladunče vuka, koje su petnaestak minuta kasnije zaposleni u vrtu uspeli da uhvate.
Vuk Bojović, direktor „Beo zoo-vrta”, najavio je da će posle interne istrage biti otpuštena osoba odgovorna za izlazak mladog vuka iz kaveza. Bojović ističe da je zoo-vrt u celini bezbedan i da je kavez iz koga je vuk izašao inače dobro ograđen.
– Svakako da je zakazao ljudski faktor, to jest neko je ostavio otvoren kavez. Jer, vuk i da je hteo, ne bi mogao da preskoči ogradu – slaže se s Bojovićem dr Marijana Vučinić, profesorka na Fakultetu veterinarske medicine. Kada je reč o bezbednosti u vrtu, ona naglašava da pažnju tome treba da posvete i posetioci i zaposleni.
– Ako neko smatra da vrt nije bezbedan, ne treba ni da ide u njega. Normalno je da, kada u vrt dolazimo sa decom, moramo voditi računa o njima. Zaposleni ne mogu da utiču na sve nivoe bezbednosti – ukazuje doktorka Vučinić.
Naši sagovornici smatraju da je, osim bezbednosti, pitanje uslova smeštaja životinja jednako važno. Prestonički vrt, površine sedam hektara, sa više od 2.000 životinja, već dugo je nedovoljno velika „kuća” za sve svoje žitelje.
– Vrtom se hvalimo, a on je daleko od onoga što bi trebalo da bude. On danas, zbog ličnog zalaganja ljudi koji tamo rade, izgleda estetski prihvatljivo za posetioce, ali daleko je od standarda – smatra dr Marijana Vučinić, sa kojom je saglasan i Elvir Burazerović, predsednik udruženja Orka.
– Naš vrt je tip vrta viktorijanskog doba i po konceptu je zastareo. Mnoge životinje žive na betonu i ne mogu da ispolje svoje prirodne oblike ponašanja, već samo patološke – napominje Burazerović.
Standardi koje zoo-vrtovi, parkovi i rezervati treba da zadovolje uređeni su pravilnicima svetskog i evropskog udruženja za zoološke vrtove, evropskom direktivom za smeštaj divljih životinja u zatočeništvu i nacionalnim pravilnikom o smeštaju divljih životinja.
– Ambijent u kavezu treba da podseća na prirodno stanište, to se pre svega odnosi na podlogu po kojoj se kreću, sastav i kvalitet zemljišta, rastinje – podseća doktorka Vučinić i dodaje da se nagoni životinja, iako su mnoge od njih rođene u vrtu, nikada ne gase. – Predatori, na primer, vole lov, pa ne treba samo da im se da hrana već ih treba podstaći da skaču, da uhvate hranu. Potrebno je i da životinje imaju prostor u koji će se skloniti od pogleda posetilaca, deo za odmor i spavanje, ali i platformu koja im služi za penjanje, odakle one mogu da posmatraju nas – objašnjava dr Marijana Vučinić.
Kako ističe, mora se voditi računa i o tome da se životinje koje su lovci i one koje su njihov mogući plen ne nalaze jedne preko puta drugih kako se kod potonjih ne bi izazivao strah.
– I kada je reč o kućnim ljubimcima, ali i o životinjama u vrtu, trebalo bi voditi računa o nečemu što se zove „pet sloboda”. Te slobode se tiču toga da životinje ne smeju da trpe glad, žeđ, bol, strah, stres, trebalo bi da imaju prilika da ispolje prirodno ponašanje... Ali, pojedine životinje u našem vrtu, poput slona, nemaju sve te uslove – dodaje Burazerović.
Sagovornici ističu da bi vrt trebalo da ima i obrazovni karakter, da se uz pomoć vodiča zoologa posetioci upoznaju sa karakteristikama i navikama životinja. Dodaju, ipak, da je u rešavanju mnogih problema u vezi sa vrtom potrebno uključiti i druge.
– Zoološki vrt sam po sebi ne može da snosi nikakvu odgovornost za trenutno stanje. O vrtu bi trebalo više da se pobrine grad, da odlučimo da li vrt treba da postoji ili ne – napominje dr Vučinić.
-----------------------------------------------------
Proširenje ili izmeštanje
Incidenti u zoološkom vrtu prethodnih godina obično su podgrevali pitanje njegovog izmeštanja. Nasuprot tome, kada je „Vrt dobre nade” 2010. postao gradsko javno preduzeće, čak je bilo reči da će biti proširen na sedam hektara u Donjem gradu Beogradske tvrđave, između Vidin kapije i Kapije Karla Šestog. Ideji tadašnje gradske vlasti usprotivio se deo stručne javnosti, a najglasniji među njima bili su Aleksandra Banović, arhitekta i autor važećeg planskog dokumenta „Beogradska tvrđava – Kalemegdan” iz 1965. godine, i dr Marko Popović, naučni savetnik Arheološkog instituta i jedan od najboljih poznavalaca tvrđave. Banovićeva je tvrdila da plan predviđa izmeštanje vrta kao i da se pre pola veka razmatralo njegovo preseljenje u Baba Velkinu šumu, nekadašnji Titov gaj. Osim na sadašnjoj lokaciji, Generalni plan Beograda dozvoljava vrt i u Velikom blatu i Jelezovcu.
Radna grupa koja je trebalo da da poslednju reč o ideji proširenja vrta na istorijski važan, a nedovoljno istražen deo Donjeg grada, nikada se zvanično nije oglasila, a plan o dogradnji vrta pao je u zaborav.
D. Aleksić, D. Mučibabić
objavljeno: 12.05.2014.
