Izvor: Politika, 10.Feb.2014, 16:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kriminal se preselio u manje gradove
Skoro polovina od ukupnog broja krivičnih dela u Srbiji dogodi se u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. – Stopa kriminaliteta u gradu u Vojvodini skoro dvostrukoveća u odnosu na prestonicu i grad na Nišavi
Da li su Novi Sad i Niš postali takozvana meka za kriminalce pa u tom smislu „ugrožavaju” Beograd, koji je kao najmnogoljudniji srpski grad i prestonica po kriminalu uvek prednjačio? Da li učestali incidenti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i teška krivična dela, koji su u proteklih godinu dana u nekoliko navrata potresli javnost u Novom Sadu i Nišu,samo prividno čine da mislimo da su ovi gradovi nebezbedni ili je to zaista tako?
Podaci MUP-a Srbije o kriminalu u prošloj godini pokazuju da se skoro 50 odsto od ukupnog broja krivičnih dela na teritoriji Srbije dogodi u Beogradu, Novom Sadu i Nišu. Ukoliko se procenat broja stanovnika Beograda, Novog Sada i Niša u odnosu na ukupno stanovništvo u Srbiji uporedi s procentom učestvovanja ovih gradova u ukupnom srpskom kriminalitetu, zaključuje se da Novi Sad i te kako prednjači po kriminalu. Naime, stopa kriminaliteta u ovom gradu je skoro dvostrukoveća u odnosu na Beograd i Niš, koji su izjednačeni u tom smislu.
Dakle, u Srbiji je u toku prošle godine zabeleženo 113.205 krivičnih dela ukupno. Prema podacima popisa iz 2011. godine,objavljenim na sajtu Republičkog zavoda za statistiku, u Beogradu živi oko 23 odsto (1.639.121) od ukupnog broja građana Srbije (7.120.666). U glavnom gradu se dogodi nešto više od 30 odsto ili 33.458 krivičnih dela.
U Novom Sadu živi oko 4,7 odsto (335.701) od ukupnog broja stanovništva u Srbiji, a u ukupnom kriminalitetu ovaj grad učestvuje sa više od 10 odsto ili sa 12.468 krivičnih dela. U Nišu živi oko 3,6 odsto (257.867) od ukupnog broja stanovništva u Srbiji i ovaj grad u ukupnom kriminalitetu Srbije učestvuje s oko pet odsto ili s 5.975 krivičnih dela.
Statistiku, nažalost, vrlo slikovito dočaravaju sve učestaliji incidenti na ulicama ovih gradova. U toku prošle godine, novinske stupce punili su članci o uličnim pljačkama, napadima, vatrenim okršajima, ubistvima. Činilo se da nema kraja „prangijanju” zavađenih narko i huliganskih grupa.
Novosadska javnost brujala je o nasilnim maloletnicima, osumnjičenima za krađe i razbojništva, koji iza sebe imaju po nekoliko desetina krivičnih prijava. O alarmantnosti problema maloletničkog kriminala u Novom Sadu svedoči podatak da deca, dakle mlađi od 14 godina, koji su krivično neodgovorni, iza sebe imaju već na desetine krivičnih dela.
Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada,u maju prošle godine,rekao je da ovaj grad „nije Bejrut” i da „situaciju ne treba predstavljati katastrofalnom”. Nekoliko meseci kasnije, pošto se serija nasilja i kriminala u gradu nastavila, Novosađani su shvatili da im nema druge do da sami nešto preduzmu. Kako bi nadležnima skrenuli pažnju na to da se ne osećaju bezbedno u svom gradu , u septembru prošle godine održali su protest „Padni mrtav”, ispred Gradske kuće, na centralnom trgu u ovom gradu.
Crna novosadska statistika nastavila se i početkom ove godine, posle čega je i gradonačelnik promenio mišljenje. On je prošlog utorka, na vanrednoj konferenciji za novinare,rekao da je nezadovoljan stanjem bezbednosti u gradu.
–Tražim od ministra unutrašnjih poslova i načelnika novosadske policije da preduzmu sve mere za sprečavanje nasilja u gradu, a ukoliko to ne mogu da učine, neka podnesu ostavku. Ne interesuju me statistički podaci– rekao je tada Vučević.
Desetak dana ranije, na konferenciji za novinare, govoreći o rezultatima rada novosadske policije, načelnik Stevan Krstić je rekao da ovaj grad nije najnebezbedniji u Srbiji kako je to predstavljeno, ali da ne poriče da u gradu ima kriminala i da se policija trudi da ostvari što bolje rezultate. Krstić je, podsetimo, u septembru prošle godine imenovan na mesto načelnika PU Novi Sad, posle skoro četiri godine koliko je obavljao funkciju vršioca dužnosti.
Prema podacima novosadske policije, koji su poslati našoj redakciji prošle nedelje, ukupan broj krivičnih dela u ovom gradu je u toku prošle godine smanjen (12.468) u odnosu na 2012. godinu (12.715).
S druge strane, odnosno nešto južnije, u Nišu, pak, nekoliko godina unazad činilo se da se nije znalo da li su kriminalci policajci ili policajci kriminalci. Osim takozvane žandarm mafije, koja diluje drogu, ucenjuje, pa i ubija i o kojoj je nebrojeno mnogo novinskih stubaca već ispisano sa sve konstatacijom da epilog jedne od najvećih afera koje su potresale policiju još nismo čuli, problem su narkoklanovi, od kojih je jedan od najjačih „klan Ajković”.
Ipak, kako je u intervjuu za naš list početkom godine rekao Srđan Grekulović, načelnik PU Niš, koji je na čelo policije došao u martu prošle godine, „narkoklan Ajković je razbijen, državni organi rade svoj posao i uskoro će se znati mnogo više o delovanju ovog klana”.
Ni Niš, pokazalo se, nije imun na maloletničku delinkvenciju, o čemu svedoči privođenje, kako je rečeno, najmlađeg narkodilera u gradu. Naime, u novembru prošle godine, dok je pokušavao da proda paketiće marihuane u blizini vrtića, uhapšen je četrnaestogodišnji dečak.
Podaci niške policije dostavljeni „Politici” pokazuju da je u toku prošle godine u ovom gradu počinjeno 5.975 krivičnih dela, što je za 2.033 više nego u 2012. godini.
Advokat Božo Prelević, nekadašnji koministar policije,kaže za „Politiku” da na osnovu statistike MUP-a ne može ništa da se utvrdi. Ipak, mišljenja je da su Niš i Novi Sad već duže vreme gradovi u kojima policija nema dobre rezultate. Suština problema, smatra Prelević, jesu kriminalizacija i politizacija policije, kao i činjenica da je 90 odsto pridošlih ljudi u MUP-u završilo „krajnje sumnjive fakultete”.
– Niš i Novi Sad su nekoliko godina bila bez čelnog čoveka policije, a problem je što se u policiji kadrovi smenjuju i dovode po partijskoj liniji. To su veliki gradovi, a policije nisu dorasle toj količini kriminala. Novi Sad je dugozapušten u bezbednosnom smislu. U Nišu je početkom prošle godine postavljen načelnik i od tada je situacija nešto bolja. Međutim, on sam ne može mnogo toga da uradi jer je u ovom gradu loša struktura profesionalaca u policiji, a problematičan je i odred Žandarmerije – ocenjuje Prelević.
Kriminolog Zlatko Nikolić, viši naučni saradnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja, kaže za „Politiku” da je sasvim očekivano da Niš i Novi Sad budu po broju kriminalnih prestupa, od maloletnika pa do punoletnika, ispred Beograda i Srbije u proseku. On, takođe, razlog za tovidi u činjenici da su oba grada duže vreme bila bez načelnika policijskih uprava.
– Čini se kao da je neko namerno ostavio ta dva grada bez glave, odnosno prvog čoveka policije. Ipak, u Nišu kao da se situacija popravlja dolaskom novog načelnika prošle godine. U poslednjih nekoliko meseci svedoci smo određenih rezultata policije u suzbijanju kriminala, kao što su hapšenje kriminalaca u toku izvršenja ili neposredno posle krivičnih dela – ocenjuje Nikolić.
Za razliku od Niša, Nikolić, kaže, ne vidi takve pomake u Novom Sadu.
-----------------------------------------------------------------------
Otimačina sve više
Ukupan kriminal u Srbiji je u porastu, pokazuje statistika MUP-a Srbije. U prošloj godini zabeleženo je 113.205 krivičnih dela, za 16.407 više nego u prethodnoj. U porastu su naročito krivična dela opšteg kriminala, među kojima i ubistva, teške krađe i razbojničke krađe. Naši sagovornici navode da je uzrok ovakve statistike težak socijalno-ekonomski položaj građana Srbije.
Božo Prelević kaže da se pribojava scenarija Tuzle u Srbiji.
– Ne mogu da kažem da me situacija podseća na devedesete, ali ono što smo živeli devedesetih godina prošlog veka nije nemoguć scenario. Ekonomsko propadanje Srbije će sve više imati odraz u otmicama tašni, bundi i nakita na ulici, obijanju stanova, krađe u kioscima, na pumpama – ocenjuje Prelević.
Zlatko Nikolić kaže da su sve veća beda, ozlojeđenost i odsustvoempatije uzrok porasta ovih krivičnih dela.
– Krade se sa spomenika palim herojima, ceo grad ostaje bez komunikacija zbog krađe kablova, da dok jedni spasavaju zavejane, drugi kradu od njih. Imovinski delikti su uvek dominirali u strukturi krivičnih dela, a njihov broj će se uvek povećavati u kriznim socio-ekonomskim uslovima – tvrdi Nikolić.
Danijela Vukosavljević
objavljeno: 10.02.2014.
