Izvor: B92, 13.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako žive Srbi južno od Ibra
Gračanica -- Srbi južno od Ibra, u takozvanim enklavama, pominju se uglavnom kada ih posećuju ministri ili kada se dogodi neki incident. Najveći problem je bezbednost.
Ekipa B92 bila je u Gračanici ne bi li saznala kako žive ljudi koji, u radijusu od deset kilometara koliko mogu da se kreću, pokušavaju da osmisle svoj i život svojih porodica.
Desetak minuta vožnje od Prištine nalazi se Gračanica. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << U svetu poznata po jednom od najstarijih srednjevekovnih manastira, ovo mesto je u regionu postalo značajno ne zbog kulture, već zbog politike.
Ovu srpku enkalavu, koja pored mesta Gračanica obuhvata još nekoliko sela, njeni stanovnici smatraju teritorijom Srbije.
U samom selu živi više od deset hiljada ljudi. Pored starosedelaca tu su sada i lekari, učitelji, tehničari koji su se doselili iz Prištine posle 1999. godine.
Po teritoriji Kosova kreću se samo nužnim poslom i to po danu. Uglavnom su život organizovali tako da potrebe zadovoljavaju u prečniku od deset kilometara koliko obuhvata teritorija enklave.
Selo ima osnovnu i srednju školu, Dom zdravlja, nekoliko malih prodavnica, pijacu i policiju u kojoj rade Albanci i međunarodni policajci koji ne govore jezikom onih koje bi trebalo da čuvaju.
Rada Trajković je direktor Doma zdravlja koji se nalazi u samom centru mesta - pored UNMIK-a, a preko puta pijace.
"Sa leve strane imate kosovsku policijsku stanicu koja, nažalost, u ovom trenutku nema Srba jer je gospodin Samardžić povukao Srbe. Unutra se nalaze Albanci i predstavnici međunarodne zajednice tj. međunarodna policija", kaže Rada Trajković.
Od potpisivanja memoranduma između EULEKS-a i UNMIK-a, kancelarija UNMIK-a je zatvorena, a Srbi sa EULEKS-om ne sarađuju.
Načelnik okruga Goran Arsić brine za bezbednost jer kaže da su stanovnici Gračanice prepušteni sami sebi.
"Niko od zvaničnika EULEKS-a nije zatražio prijem da se uspostavi bilo kakva saradnja. Ali, svakako bi rekli ne", kaže Goran Arsić.
"Naš odnos prema međunarodnim predstavnicima je vrlo stereotipan. Oni su uzeli da adaptiraju prostorije, osmogodišnju školu ovde koja je jedna od najvećih škola - 'Kralj Milutin' u Gračanici. Uložila je američka vlada novac i kada je trebalo da se otvori, direktor nije smeo da se pojavi sa američkim diplomatskim predstavništvom jer on je kao sad veliki izdajnik, u vreme kada su priznali nezavisnost", objašnjava Rada Trajković.
Ona dodaje da je američka vlada uložila dosta novca i da je to mogla "da odradi naša država da je htela".
Stanovnici Gračanice pričaju da se posle proglašenja nezavisnosti osećaju bezbednije jer vlada u Prištini želi da predstavi sebe kao poštovaoca ljudskih i manjinskih prava.
Uprkos tome strahuju za bezbednost i osećaju da, u stvari, o njima niko ne brine.
"I dalje ne znamo gde smo, šta smo, čiji smo i šta će biti. Uvek neka neizvesnost."
"Uvek postoji strah i strepnja da će nešto biti, pogotovo kada prođe neko vreme da se ništo nije desilo, onda se tada najviše plašimo. Znate, kao zatišje pred buru."
Rada Trajković u Gračanici živi skoro deset godina. Tu se doselila iz Prištine. Priča da često odlazi u manastir koji je nekoliko stotina metara udaljen od Doma zdravlja gde radi. Objašnjava da joj je ta poseta zamena za operu ili pozorište.
"Ja sam sama, mnogo vremena provodim čitajući. Evo, našla sam nešto što mi je bukvalno moto da ostanem ovde. Jevrejin koji je nešto zbog kriminala osuđen na smrt, čitaju mu presudu, a on plače i smeje se – kaže, plačem jer znam da ću sutra umreti, a smejem se jer će se Jevreji vratiti u Jerusalim", navodi ona.
"Tako i ja – možda će me ubiti sutra, prekosutra jer je bilo masovnih ubistava, ali smejem se jer se nadam da će se Srbi vratiti", kaže Rada Trajković.
Opširniju reportažu o životu Srba u Gračanici emitovaćemo večeras od 21.40 na našem Info kanalu.
