Izvor: RTS, 24.Jul.2015, 20:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Iseljavanje beogradskih neformalnih romskih naselja
U gotovo 600 neformalnih romskih naselja, koliko se procenjuje da ih ima u Srbiji, živi na hiljade ljudi. Problem sa kojim se država već godinama suočava jeste uklanjanje nelegalnih naselja i smeštaj njihovih stanovnika.
Poslednji incident desio se nadomak Zemuna, u neformalnom naselju "Ratko Mitrović", poznatijem kao "Grmeč", kada je Opština >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << htela da prinudno iseli Rome. U Ministarstvu građevine rade na propisu koji će urediti ovu oblast, a do tada, kažu, niko neće biti iseljen dok se za njega ne nađe drugi smeštaj.
Od kada im je Opština uručila rešenje koje nalaže da se u roku od jednog dana isele i sami sruše kuće, stanovnici naselja "Grmeč" žive u neizvesnosti.
"Od sedmog smo počeli da dobijamo papire: ako u roku od jednog dana ne rušimo, dobijamo novčanu kaznu od 50.000 dinara. Otkud meni 50.000 dinara, da idem da kradem, otkud ljudima ovde, pitajte nekog jel' ima ovde te pare", kaže Memet Šaćirić.
Para nema, a porodica je mnogo.
U neformalnom naselju stanuje pedesetak romskih porodica, uglavnom raseljenih sa Kosova i Metohije. Iako su u Srbiju došli pre 16 godina, većina njih nije u sistemu socijalne i zdravstvene zaštite, a ove male kuće su sve što imaju.
Ibrahim Hajruši je zajedno sa suprugom i troje dece došao iz Kosova Polja za vreme bombardovanja. Hajruši kaže da je prodao svoj stan i napravio kuću.
Mnogi su ovde pronašli dom. Napustiće ga tek kada im se obezbedi drugi smeštaj. Na kontejnere, kažu, ne pristaju.
"Plac da nam daju, svaka porodica da ima po tri ara, ne tražimo mnogo od države Srbije", kaže Zejin Dubova.
U Ministarstvu građevinarstva ističu da niko ne može da bude raseljen ukoliko ne postoji alternativni smeštaj. Slučaj u "Grmeču" smatraju birokratskom greškom.
"Mi radimo jedan propis kojim ćemo omogućiti da dođe do raseljavanja, odnosno do pomeranja romskih porodica u formalno uređena naselja u kojima će oni formalno živeti, da li su to socijalni stanovi ili je to kupovina seoskih domaćinstava – i jedna i druga opcija postoje", kaže ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.
Dosadašnje raseljavanje Roma bilo je pod budnim okom međunarodnih organizacija i Evropske unije.
"To što se krše ljudska prava ne stoji, iza toga postoji u državi i u Vladi Srbije politička volja da se pomogne romskoj nacionalnoj zajednici, ali treba da i s druge strane ima konstruktivnog partnera", navodi predsednik Nacionalnog saveta Roma Vitomir Mihajlović.
Procenjuje se da u neformalnim naseljima živi oko sto hiljada Roma. Za njihovo raseljavanje iz evropskih fondova do sada je izdvojeno 3,6 miliona evra. Usvajanjem Strategije za unapređenje položaja Roma u septembru ove godine, Srbija bi olakšala sebi posao, a sa planiranih devet miliona iz IPA fondova pokušala da obezbedi alternativni smeštaj stanovnicima neformalnih naselja.
