Izvor: Politika, 11.Apr.2014, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hitnoj pomoći hitno potrebna pomoć
U funkciji svega 65 vozila, od kojih je jedno prešlo čak 650.000 kilometara. – Za „osvežavanje” postojeće telefonske centrale potrebno je 50.000 evra, a za kupovinu nove dvostruko više. – Milionski dugovi za rezervne delove, gorivo, grejanje...
Dan posle dramatičnog događaja u centrali gradskog Centra za hitnu medicinsku pomoć u Ulici Franše d’Eperea 5, rad ove službe odvija se po ustaljenom ritmu. Svoje dužnosti normalno obavlja i portparol Hitne pomoći dr >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Nada Macura, čije se ime našlo u središtu incidenta koji se u ponedeljak ujutru odigrao u ambulanti ove zdravstvene ustanove, u koju je, noseći raketni bacač „zolja”, došao Slobodan Petrović (57), zatraživši da ga pregleda dr Macura. Navodno, prethodne noći kol centar nije prihvatio njegov poziv za pomoć, pa je naumio da se zbog toga razračuna s pi-arom „hitne”. Na sreću, u oružju nije bila prava raketa, a čoveka za koga se pretpostavlja da je psihijatrijski bolesnik savladala su i do dolaska policije zadržala trojica zaposlenih u Hitnoj pomoći.
Lekarka ove službe dr Dušanka Stevović-Gojgić ističe da se na terenu neretko susreću s nepredvidivim situacijama.
– Sećam se jedne intervencije u Mirijevu. Kada smo tehničar i ja ušli u stan čoveka koji je zatražio pomoć zbog bolova u grudima, on je zaključao vrata, izvadio pištolj, stavio ga na sto i rekao: „Sada ćemo da igramo ruski rulet”. Na sreću, sve se dobro završilo – kaže dr Stevović-Gojgić.
Kako ističe, nikada nije sama bila fizički napadnuta, iako je ulazila u kuće gde su se članovi porodice međusobno tukli i ubadali noževima, pa je hitna pomoć pripadnike „zaraćenih strana” morala odvojeno da transportuje u bolnicu.
Trka sa sekundama koje život znače sastavni je deo rada Hitne pomoći, a rizik predstavlja i žurba da se što pre stigne do pacijenta.
– Najstrašnije je bilo kada nam je u toku vožnje spao točak s automobila, jednom nam se hauba otvorila nasred „Gazele”, a doživela sam i da nam na Zrenjaninskom putu, pri brzini od sto kilometara na sat, otkažu kočnice, pa smo sleteli u jarak – navodi dr Dušanka Stevović-Gojgić.
Ekipe Hitne pomoći do pacijenata stižu u proseku za osam minuta i 18 sekundi, što je jedno od boljih „prolaznih vremena” u Evropi, a da bi rad bio još ekspeditivniji, neophodna je obnova voznog parka, za šta novca trenutno – nema.
Najpotrebnije je „osvežavanje” telefonske centrale koja prima pozive građana, ističe dr Goran Čolaković, v. d. direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, za šta je neophodno oko 50.000 evra.
– Nova centrala koštala bi oko 100.000 evra i sigurno bi imala veći efekat, jer bi se lakše komuniciralo i s pacijentima i s kolegama. Dešava se da u trenutku prebacivanja veze poziv „nestane”. Primera radi, prekjuče je osam operatera primilo oko 1.830 poziva, a ekipe su otišle na oko 240 adresa. Vozila su nam preopterećena, jer u funkciji imamo svega 65 automobila. Jedan od njih prešao je čak 650.000 kilometara – kaže dr Čolaković.
Hitna pomoć ima 23 ekipe u svakoj smeni. Prosečno vreme intervencije je 34 minuta, a ukoliko je nužna reanimacija, tim medicinara zadrži se i do dva sata.
– Dešavaju se i nasrtaji na naše ekipe, razumemo te ljude, njima se i pet minuta čekanja čini kao večnost. Susrećemo se i s lažnim pozivima, pa kada lekar i tehničar stignu, na toj adresi nikoga ne zateknu – dodaje dr Čolaković.
Dnevno se zbog odlaska i povratka sa hemodijalize kolima Hitne pomoći preveze oko 250 pacijenata, odnosno obavi se oko 440 vožnji bubrežnih bolesnika. Jedna ekipa u toku dana pređe minimum 150 kilometara.
– S voznim parkom već duže kuburimo i nadam se da će i gradske i republičke vlasti imati sluha da se uradi nešto kako bi se obnovio – istakao je dr Milomir Tufegdžić, načelnik Sektora za transport pacijenata u Hitnoj pomoći.
--------------------------------------------------------------------------------
Barem su plate redovne
– Imamo dosta zaostalih dugovanja. Oko 20 miliona dinara treba dati za rezervne delove za vozila, 11 miliona za gorivo, oko pet miliona za grejanje, za autoservis oko osam miliona dinara... Imamo 12 vozila koja se ne koriste jer čekaju generalni servis. Drago mi je što smo uspeli da učinimo sve da plate zaposlenima stižu redovno – ističe dr Goran Čolaković, v. d. direktora Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć, koji je na ovoj dužnosti od kraja decembra 2013.
--------------------------------------------------------------------------------
Ambulantna mreža
Gradski zavod za hitnu medicinsku pomoć ima razgranatu mrežu ambulanti. Osim centralne, u Ulici Franše d’Eperea, koja radi non-stop, tu su i ispostave u Ulici kralja Petra, u Palati pravde, Specijalnom i Kasacionom sudu, Sportskom centru „Vračar”, a po potrebi rade i ambulante na Sajmu i Adi Ciganliji. Noćne ambulante postoje u Sremčici i Batajnici.
– Godišnje pregledamo ukupno oko 40.000 ljudi. Hitni slučajeveprimamo bez uputa – precizira dr Stevović-Gojgić, načelnica Ambulantne službe Hitne pomoći.
D. Davidov-Kesar
objavljeno: 11.04.2014.
Pogledaj vesti o: Incident
