Izvor: Vesti-online.com, 02.Apr.2013, 13:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Duhovi prošlosti

Uzburkali su se duhovi na katolički Veliki petak u Republici Srpskoj. Neko je zapalio vrata na samostanu u izgradnji u banjalučkom naselju Petrićevac. Skočili su na noge dežurni dušebrižnici i razni ljudskopravaši, a na udaru su se našli nadležni u RS da ne čine ništa da zaštite Hrvate.

Žarko Marković

Vrištali su da je to napad na povratnike koji je tempiran uoči velikog praznika, biskupi nisu birali reči u kritici, a predstavnici vlasti Srpske su se >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << izvinjavali.

A onda je usledio preokret. Za manje od 24 časa, policija je pronašla vinovnika ovog incidenta koji je, na saslušanju, priznao da je zapalio vrata crkve. Potvrdio je da taj mladić nije imao nameru da raspiruje nikakvu nacionalnu i versku mržnju, već da je hteo, verovali ili ne, da istera zle duhove iz svog računara.

Doneo je kućište računara pred crkvu, jer je procenio da će đavola najlakše isterati u blizini nekog verskog objekta, a onda i pokušao da ga zapali. Vatra se prenela na vrata i oštetila ih, ali se nije razbuktala.

Da tu nisu čista posla, bilo je vidljivo i po nekim detaljima na policijskom uviđaju, tokom koga je bilo nejasno zašto pred crkvom stoji nagorelo kućište računara. Kakva mržnja, kakvi bakrači! Dečko nije sav svoj, ali to je problem drugačije prirode.

Ali za one dušebrižnike detalji nisu previše važni. Takvi jedva čekaju da neki povratnik u Srpskoj nadrlja, bilo kojim povodom, pa da se late kuke i motike i počnu da lupaju gluposti.

Povratnici u ovom entitetu nisu ugroženi već godinama. Osim u momentima kada se na ulicama Banjaluke održava neki antihaški miting ili gleda utakmica pa redovno nastradaju stakla na buregdžinici jednog Albanca i ispostavi zagrebačke prodavnice kravata. Ali, to i nisu povratnici, već biznismeni.

Naravno, daleko od toga da je Srpska ekstratolerantno društvo u kome se raširenih ruku dočekuju pripadnici drugih vera i naroda. Posledice rata usadile su u genetski kod, u najmanju ruku, podozrenje, ako ne i nešto gore, prema drugima. Takvo stanje je i na drugoj i na trećoj strani, da se razumemo.

S druge strane, činjenica je da dvadesetak godina posle rata u ovoj zemlji postoje snage koje pokušavaju da prevaziđu nacionalne i verske razlike. Koliko god svaka veštačka priča o pomirenju i suživotu bila opasna, i bila klica nekog budućeg rata, određeni napredak u BiH postoji.

Srbima nije više bauk otići u Sarajevo ili Mostar, Hercegovci obožavaju da dolaze u Banjaluku i slično. Događa se da se cela zemlja ponekad ujedini na životnim pitanjima poput raznih humanitarnih akcija. Eto, preksinoć je bend iz Sarajeva besplatno u Banjaluci svirao za pomoć trogodišnjoj Srpkinji oboleloj od leukemije.

Ipak, još uvek je respektabilan broj onih koji su spremni da izazivaju probleme na nacionalnoj osnovi, ili da likuju zbog njih, prozivaju, blate i pljuju.

U njihovim glavama rat još uvek traje, a tela su im obuzeta duhovima prošlosti, stvarnim duhovima koje zaista treba isterivati. Ali, za taj egzorcizam treba vremena, a i metodologija mora da bude drastično drugačija od one kakvu je u petak isprobao mladić ispred banjalučkog samostana.

Nastavak na Vesti-online.com...