Izvor: B92, 17.Mar.2023, 09:45
Da li je već počelo?
Crno more ponovno je u fokusu svetske javnosti nakon incidenta u kom su učestvovali američki dron i ruski borbeni avion.
Američka vojska je u utorak, 14. marta objavila da je ruski borbeni avion udario u propeler špijunskog drona koji se potom srušio u Crno more. Rusija je tvrdila da to nije tačno i da je letelica pala zbog "oštrog manevrisanja".
Objavljen je i snimak "bliskog susreta", a u međuvremenu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je počela trka ko će pre do delova srušenog drona. Rusija je, navodno već stigla, javio je CNN.
Nema sumnje da je situacija na Crnom moru odjednom postala prilično napeta, ocenjuje Gordan Duhaček za Index.hr, i dodaje da se svi javno trude da izbegnu otvaranje novog fronta.
Ali, navodi on, Crno more je baš područje na kojem je vrlo lako moguća eskalacija napetosti do oružanog sukoba. Reč je o, kako ocenjuje autor, "potencijalnoj Ukrajini" u nastajanju, samo s još više direktno uključenih igrača, među kojima su i neke članice NATO-a.
Podseća na reportažu koju je objavio nemački Špigl o stanju u zemljama koje imaju izlaz na Crno more, koje decenijama nije bilo na radaru političkih stratega kada je reč o geopolitičkim sukobima.
Reč je o regionu koji obuhvata oko 300 miliona ljudi, a sada više nije isključeno ni da ruski predsednik u Crnom moru detonira taktičko nuklearno oružje. Prva linija odbrane, u tom i svakom slučaju je Rumunija, koja kontroliše 30.000 kvadratnih kilometarara Crnog mora.
Rumunska teritorija međutim, nalazi se u dometu ruskih balističkih projektila, a samo 225 kilometara deli Krimsko poluostrvo koji je okupirala Rusija i deltu Dunava, čija većina leži u Rumuniji.
Rumunija stoga planira da dodatno ojača odbranu Crnog mora, iako za to nema dovoljno novca.
Takođe, severozapadno od lučkog grada Konstanța smeštena je jedna od šest baza kojima NATO ima pristup.
Do 10.000 američkih vojnika biće stacionirano na tom mestu u nadolazećim godinama, a mnogi ga opisuju kao rumunskog pandana ogromnoj američkoj bazi u Ramštajnu u Nemačkoj.
Na Crno more izlazi i Ukrajina, a njena najvažnija luka je Odesa, asamo dva ili tri sata kroz obalna zaleđa istočno od Odese dovode nas blizu fronta, navodi Špigl.
Tu je i Abhazija, čiju nezavosnost je priznala Moskva 2008, nakon petodnevnog rata protiv Gruzije. Ali i danas se u Abhaziji ništa ne može učiniti bez odobrenja ruske tajne službe. Moskva posebno čvrsto drži pogranično područje s Gruzijom.
"Severno od Anaklije na obali Crnog mora, ruski vojnici i specijalne snage NATO-partnera Gruzije sučeljavaju se preko granične ograde, razdvojeni samo 500 metara“, piše Špigl pa citira reči muškarca koji radi u kiosku na gruzijskoj plaži: „Mogu da vidim ruske ratne brodove golim okom".
Sa svojim lukama na istočnim obalama Crnog mora, Gruzija bi mogla igrati ključnu ulogu u raznim posleratnim scenarijima – kao usputna stanica između Evrope, središnje Azije i Kaspijskog jezera, kao trgovačko središte za robu i energiju daleko od tradicionalnijih ruskih ruta i kao istureno područje razmeštaja NATO-a. Međutim, preduslov za svaki od ovih scenarija bilo bi sigurno mesto za Gruziju unutar zapadnih saveza.
Gruzija je međutim krhka. Jednu petinu njene teritorije okupirale su ruske trupe. Južni Oseti su takođe proglasili nezavisnost od Tbilisija i odanost Kremlju.
Ali, bastion u tom regionu ipak je Turska, a njen predsednik Redžep Tajip Erdogan od početka rata deluje kao posrednik između Rusije i Ukrajine, a kontroliše i ulaz u Crno more.
Bez odobrenja Ankare nijedan ratni brod ne može proći Bosfor, niti jedan teretnjak natovaren ukrajinskim žitom ne može stići do Afrike, piše Špigl.
Bosforski moreuz, širok samo 700 metara na najužem mestu, je "igla" kroz koju moraju da prođu flote crnomorskih država.
Erdogan je ipak ostao u kontaktu sa svima, s jedne strane, dopušta da se u Ukrajinu isporuče borbene bespilotne letelice koje je izradio njegov vlastiti zet i traži povratak svih područja koja su okupirali Rusi.
S druge strane, on nastavlja da bude u stalnom kontaktu s Putinom i osigurava da Rusija ima pristup preko potrebnim zalihama u zamenu za jeftine isporuke prirodnog gasa Turskoj.
Erdogan ne podržava sankcije koje su uvedene protiv Rusije, zbog čega se miri s time da ga nazivaju "Putinovim dilerom".
Zauzvrat, turske i evropske kompanije nalaze se u vakuumu izazvanom sankcijama. Iz anatolijskih luka isporučuju robu trajektima preko Crnog mora - njih 8.200 mesečno prošlog proleća, a zalihe takođe stižu u Rusiju kopnom preko Kavkaza.
Ne treba zaboraviti i da u crnomorskoj odnosno kavkaskoj regiji napetosti izazivaju i odnosi Armenije i Azerbajdžana. Previše incidenata bi lako moglo dovesti do toga da ceo region postane bure baruta.
Osim toga, na Crnom moru susreću se interesi Rusije i Ukrajine, NATO-a i Turske, što je potencijalno eksplozivna situacija. Stoga se treba nadati da više neće biti sudara dronova i aviona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.
