Izvor: Politika, 06.Nov.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čumetov čudan program zaštite
Po zakonu, zaštićeni svedok može da traži preseljenje u drugu zemlju, promenu identiteta i ličnog opisa, po „američkom uzorku” ali i da slobodno „šeta” uz pratnju
Ljubiša Buha, zvani Čume, ne prestaje da šokira javnost postupcima koji dosta odudaraju od ponašanja svedoka saradnika, kakvo bi moglo da se očekuje. Prvi svedok saradnik u istoriji srpskog pravosuđa ponovo je ovih dana u žiži zbog teške saobraćajne nesreće koju je izazvao kada je na >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autoputu pregazio pešaka Radomira Ristića.
Čume je pre toga bio učesnik još jednog saobraćajnog incidenta u kome je učestvovao biznismen Predrag Ranković Peconi, čije je obezbeđenje čak pucalo na njega. Javnost se zaprepastila kada se saznalo da Čume namerava da kupi 70 odsto Fakulteta za poslovnu informatiku,za 350.000 evra, čime bi stekao i kontrolu nad Univerzitetom „Singidunum”. Buha je nedavno podneo tužbu protiv lista „Pres” zbog neovlašćenog objavljivanja fotografije, zahtevajući odštetu od milion dinara.
Da Čume neće nestati iz javnosti u strahu od osvete, kao čovek koji je 2002. godine prvi progovorio protiv vođa najmoćnijeg kriminalnog klana na ovim prostorima, kojem je i sam pripadao, moglo je biti jasno još tokom suđenja. Buha je bio dostupan medijima koji su ga fotografisali kako se zabavlja na svadbama, a u vreme kada su u procesu za ubistvo Zorana Đinđića davane završne reči, on je posmatrao trke konja u Sinju u Hrvatskoj, gde je njegova kobila Šakira Boma trijumfovala.
Buha nije odmah pristao da uđe u program zaštite, jer mu uslovi pod kojima bi imao državno obezbeđenje nisu omogućavali život kakav je želeo da vodi. To mišljenje je promenio u junu 2006. godine, kada je ubijen svedok saradnik Zoran Vukojević, koji je takođe mislio da može sam da se čuva.
O bezbednosti i budućem načinu života svedoka saradnika koji uđu u program zaštite odlučuje Specijalna jedinica za zaštitu učesnika u krivičnom postupku MUP-a Srbije. Sve što ima veze s načinom čuvanja zaštićenih svedoka predstavlja tajnu, pa čak i to da li je određena osoba ušla u taj program ili ne. Po zakonu, program zaštite može da podrazumeva preseljenje u drugu zemlju ali i promenu identiteta i ličnog opisa, ako postoji procena da je to neophodno. Ključno je to da program zaštite funkcioniše po principu „uzmi ili ostavi”. Da li je Buha trenutno u programu zaštite ili ga policija štiti na neki drugi način, zvanično nije poznato, jer je i taj podatak tajna.
„Ulazak u program zaštite podrazumeva dobrovoljan pristanak, jer država ne može da štiti onoga ko to ne želi. Da bi svedok saradnik ušao u program zaštite mora da prihvati uslove koje postavlja država, jer niko u suprotnom ne može preuzeti na sebe odgovornost da ga štiti”, kaže Goran Ilić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu.
Kada je reč o bezbednosti, „pravila igre” određuje isključivo Jedinica. Ukoliko svedok saradnik ne poštuje preporuke Jedinice, to može biti osnov za raskid sporazuma i država u tom slučaju ne bi imala odgovornost za njegovu bezbednost.
Javnost ne može da zna koliko se svedoka saradnika i članova njihovih porodica nalazi u Programu zaštite, lokacije na kojima oni sada žive, da li su u inostranstvu ili u Srbiji, koliko ljudi brine o njihovoj bezbednosti.
Kako će svedok saradnik koji je u programu zaštite nastaviti život posle svedočenja u sudskom procesu, da li će se pojavljivati u javnosti ili ne, zavisi takođe od procene jedinice. Profesor Ilić objašnjava da sve aktivnosti svedoka saradnika posle svedočenja, eventualno kršenje zakona ili nova krivična dela, nisu u vezi sa njegovim statusom, niti mogu da dovedu u pitanje sudski postupak koji je prethodno okončan.
Drugim rečima, Buha je pred zakonom jednak sa takozvanim običnim građanima. I kao i svaki drugi običan građanin, ima pravo da podnese tužbu, ako smatra da mu je naneta šteta, kao u slučaju lista „Pres”.
Zakon koji reguliše zaštitu svedoka rađen je po uzoru na američke propise, gde takođe postoji princip dobrovoljnog ulaska u program. U SAD o bezbednosti zaštićenih svedoka brine Maršalska služba koja voli da se pohvali time da nijedan svedok koji je sledio njihova uputstva nije ubijen. Nekolicina onih koji su nastradali nisu se pridržavali pravila koja su im bila nametnuta. U Americi program zaštite svedoka omogućen je Zakonom o kontroli organizovanog kriminala iz 1970. godine. Od 1971, kada je program započeo, Služba Maršala zaštitila je, preselila i obezbedila nove identitete za više od 7.700 svedoka i 9.800 članova njihovih porodica.
Dorotea Čarnić
objavljeno: 07/11/2010
Pogledaj vesti o: Incident
