Izvor: Politika, 31.Okt.2015, 10:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borska ekološka bomba preti Srbiji
Pucanje kolektora u Velikom Krivelju izazvalo bi izlivanje jalovine u timočki rečni sliv, a potom i Dunav kojim bi otrovne materije otplovile čak do Crnog mora
Međunarodni ekološki incident nezamislivih razmera mogao bi da nas zadesi ukoliko pukne tunel koji sprovodi Kriveljsku reku ispod flotacijskog jezera Veliki Krivelj, deponije otpadnih materija koje nastaju nakon iskopavanja rude u Rudarsko topioničarskom basenu Bor. Ukoliko se otrovna voda iz jezera >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izmeša sa rečnom, ovo zagađenje brzo bi stiglo do Dunava pa čak i do Crnog mora, uništavajući sav živi svet u reci. U pitanju je prava ekološka bomba, a stručnjaci kažu da se u zagađenom flotacijskom jezeru nalazi ceo Mendeljejev periodni sistem elemenata.
Iako je Svetska banka još 2007. godine odobrila kredit od 43 miliona dolara, čiji je najveći deo (13,2 miliona) namenjen gradnji novog kolektora koji sprovodi Kriveljsku reku ispod jalovišta Veliki Krivelj. Taj posao ni danas nije odrađen. Političke igre, sporost birokratije ili nešto treće stali su na put rešavanju jednog od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Iako je novac za rešenje problema već bio dodeljen, Kriveljska reka i dalje teče kroz stari tunel.
U maju ove godine, projekat je zatvoren, a deo kredita od oko 33 miliona dolara povučen je nazad u Svetsku banku. Osim što je izgubila mogućnost da finansira ovaj posao iz obezbeđenog novca Srbija je Svetskoj banci platila penale od 361.000 evra jer nije iskoristila traženi novac. Ekonomisti su već upozoravali da naša zemlja, zbog kašnjenja u povlačenju stranih kredita, godišnje gubičetiri miliona evra. U jednom od izveštaja Svetske banke navedeno je da projekat „Regionalni razvoj Bora” nije završen iz „nejasnih razloga”.
Dok je država plaćala penale jer kolektor nije izgrađen, RTB Bor potrošio je oko pet miliona dolara za održavanje postojećeg tunela i to samo u poslednjih pet godina.
Kako stvari stoje, gradnja novog kolektora moraće da bude plaćena iz republičkog budžeta. U Ministarstvu rudarstva i energetike potvrdili su za naš list da će novi tunel za Kriveljsku reku biti izgrađen, a ovaj posao koštaće poreske obaveznike oko devet miliona evra. Radna grupa je formirana, kažu u ministarstvu, ali još nije poznato kada će biti raspisan tender za izvođača radova.
Ipak, postavlja se pitanje koliko će država biti efikasna u rešavanju ovog problema, budući da je osam godina imala novac na računu, a nije ni počela gradnju tunela. Sve pripreme za početak gradnje završene su do kraja 2012. Za izvođača radova izabrana je rumunska firma „Hidrokonstrukcija” sa kojom je potpisan ugovor u januaru 2013. godine. Rok za završetak radova bio je 28 meseci. Ipak, ova firma nikada nije dobila zeleno svetlo za početak rada, koje je trebalo da „upali” Ministarstvo energetike, na čijem je čelu bila Zorana Mihajlović.
Direktor RTB Bor Blagoje Spasovski sa saradnicima u tunelu kroz koji teče Kriveljska reka (Foto: RTB Bor)
Blagoje Spasovski, generalni direktor Rudarsko-topioničarskog basena Bor, izjavio je za naš list da preduzeće kojim rukovodi nije imalo značajniju ulogu u ovom poslu. Budući da, prema pravilima Svetske banke, zagađivač ne može da koristi sredstva, učešće u gradnji novog kolektora u Velikom Krivelju dodeljeno je državi, tačnije Institutu za metalurgiju Bor. Na predlog tadašnjeg Ministarstva za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, borska naučna ustanova dobila je pravo upravljanja ugroženom ekološkom zonom.
– Ne postoji osoba koja bi više od mene želela da ovaj problem bude rešen. Jalovište je moja noćna mora, crna tačka našeg preduzeća. Zbog kolektora u Velikom Krivelju sam osedeo – ističe direktor Spasovski.
On tvrdi da nije mogao da utiče na ubrzanje ovogposla, iako je prvi čovek u jednom od najvećih rudnika bakra u Evropi.
–Trudimo se da držimo situaciju pod kontrolom. Ne mogu da zamislim šta bi moglo da se desi ako pukne kolektor, ali nećemo to dozvoliti – kaže naš sagovornik.
Kriveljska reka, tačnije deo koji protiče ispod jalovišta, teče kroz stenu (jedan i po kilometar) i taj deo je stabilan što se ne može reći za kolektor izgrađen početkom osamdesetih. Ovaj deo tunela kroz koji protiče reka izgrađen je pre više od 35 godina, a prema mišljenju Spasovskog podloga nije bila dobro urađena.
– Očigledno je da je bio loš kvalitet betona, štedelo se na materijalu, a armatura i beton nemaju pravilnu zaštitu – ističe Blagoje Spasovski.
-----------------------------------------------------------------------------------
Propao projekat „Regionalni razvoj Bora”
Svetska banka je 2007. godine odobrila kredit od 43 miliona dolara za regionalni razvoj Bora. Za socijalno ekonomski razvoj ovog kraja namenjeno je 10,5 miliona, ali ni ovaj deo projekta nije uspešno okončan.Za prekvalifikaciju i podršku zapošljavanju bilo je namenjeno 5 miliona dolara, a za razvoj privatnog sektora približno isto toliko. Za rešavanje ekoloških problema, izgradnju kolektora i remedijaciju (prečišćavanje i uređenje) jalovišta Veliki Krivelj i stari borski rudnik, Svetska banka je opredelila oko 26,5 miliona dolara i to po preferencijalnim uslovima i godišnjom kamatom od 0,5 odsto.
-----------------------------------------------------------------------------------
Otrovno jezero
Površinski kop Veliki Krivelj nosilac je proizvodnje RTB-a Bor. Godišnje se na ovom mestu iskopa oko 10,5 miliona tona rude. Nakon iskopavanja ruda ide u flotaciju tokom koje se bakar izdvaja u maksimalnoj koncentraciji. Ostatak, odnosno otpad, deponuje se u flotacijskom jezeru Veliki Krivelj, zapremine od čak 200 miliona tona. Tunel koji sprovodi Kriveljsku reku nalazi se ispod vodene površine ispod koje je 80 miliona tona jalovine. Voda koja se ovde nalazi izuzetno je opasna i ima primese rude bakra, srebra, zlata i raznih hemijskih sredstava. Kriveljska reka koja protiče ispod ovog jezera i sama je previše zagađena.
Sutra: Država plaća gradnju kolektora, ali ne i uređenje dva jalovišta
Pogledaj vesti o: Incident, Bor
.jpg)
