Izvor: Blic, 12.Jun.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Barže mogu ozbiljno da oštete mostove
Samo u poslednja dva meseca Pančevački most je tri puta bio na „udaru" otkačenih barži. Incident od pre dva dana, kad je zbog naleta tereta od jedne tone bio obustavljen i saobraćaj na „Pančevcu", otvorio je pitanje bezbednosti stubova i mostova. Mišljenja stručnjaka su podeljena, ali se svi u jednom slažu - mesta za paniku ima.
Barže koje plutaju bez ikakve kontrole, nisu ništa novo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na beogradskim rekama, niti na evropskim. Malo, malo, pa se desi neki takav incident. Bilo je i direktnih udara u mostove. Ipak, nijedan nije srušen, dok je ozbiljnijih oštećenja bilo.
- Barža koja je udarila o jedan most u Austriji skinula je stub sa ležišta i potpuno ga pomerila. U Bačkoj Palanci je u toku gradnje nalet velikog tereta smako stub mosta sa šipova. Novim zakonskim propisima je određeno da stubovi moraju biti tako sagrađeni da izdrže udar od 1.500 tona uzvodno i nizvodno. Međutim, naši mostovi su građeni za opterećenja manjeg udara - objašnjava Ljubivoje Kostić, građevinski inženjer iz Saveza građevinskih inženjera i tehničara Srbije.
On dodaje da barža ne mora da bude mnogo teška i velika da bi oštetila stubove. Kaže, može da bude standardna, ali da plovi velikom brzinom.
- „Pančevac" ima mnogo ožiljaka od udara. Sigurno je da može da bude kumulativnih efekta, ako su udarci sa iste strane na istom mestu. Panika nije bez razloga. Nije mi poznato da li se o tome razmišljalo kad je planirana rekonstrukcija Pančevačkog mosta - kaže Kostić.
Mišljenja stručnjaka su, ipak, različita i ne može se sa sigurnošću tvrditi koliki udar treba da bude da bi ozbiljnije uzdrmao most. Tako, Mile Ignjatović iz Saobraćajnog instituta CIP kaže da ga ni bomba ne bi srušila.
- Da je barža udarila u stub, možda bi samo malo oštetila. Da ga sruši, nema šanse. Nijedan most nigde nije srušen čak ni jednom bombom. Uvek je više puta udaran. Ovde je u pitanju klasična nebriga, a to je slučaj i kad je reč o sanacijama objekata. Niko ni za šta ne brine! Pa, ne može jedan most da se ne ofarba 50 godina. Toliko ne može da traje ni fasada na kući - tvrdi Ignjatović.
Najbolje bi, ipak, bilo da se na ovakav način ne proverava čvrstina mostova, odnosno da se učini sve da incidenata, kao što je onaj od pre dva dana, bude što manje. Nadležni, po običaju, reaguju tek kad se dogodi neka nesreća.
- Rečna policija je ta koja mora da vodi računa i da kažnjava prekršioce. Da proverava kako je, na primer, barža vezana. Lađari ispijaju alkoholna pića, stalno su na suncu, a rade i više sati nego što im je dozvoljeno... To je klasični javašluk - priča Ignjatović.
U Lučkoj kapetaniji su potvrdili da barža šabačkog „Inetreksporta", koja je zaustavljena na kilometar od Pančevačkog mosta, nije bila dobro prikačena i nije imala odgovarajuće uređaje. Podnešena je prijava protiv njenog vlasnika, kome ovo nije prvi put da se našao u toj situaciji. Slično mu se dogodilo i pre mesec dana.
- Podneli smo prijavu, a sve ostalo ostavljamo sudu - rečano je „Blicu" u Lučkoj kapetaniji.
Zakon kaže da se novčane kazne kreću od 50.000 do 150.000 dinara, a prekršioci mogu biti sankcionisani i zabranom plovidbe ili kazne zatvorom. Ipak, nije poznato da li je neko u praksi zaista i snosio posledice.
Barže teške od 400 do 1.600 tona
U knjigama Jugoregistra zavedeno je oko 1.000 plovnih objekata, među koje spadaju i barže. Najveće barže kod nas su teške oko 1.600 tona, a najmanje 400. Da bi isplovile na reku neophodno je odobrenje Jugoregistra. Vlasnik plovila mora da ispuni 18 neophodnih stavki, među kojima su dimenzije trupa, izrada elektro i mašinskog dela, sigurnost kao i koliko teret može da ponese. Nažalost, većina se ne pridržava ovih pravila, a epilog su česte nezgode na rekama.
Najveći konvoj težak 31.000 tona
Najveći konvoj u istoriji koji je plovio Dunavom bio je težak 31.000 tona. Činilo ga je oko 20 manjih barži koje su međusobo bile sastavljene i vezane za gurač. Pošto se u to vreme smatralo da će veliki tovari ići rekom, napravljeni su veliki gurači „Karađorđe" i „Karlovac" vlasništovo Jugoslovensko rečno brodarstvo „Beograd". Oni još uvek postoje i mogli bi da guraju oko 15.000 tona rekom - priča Darko Šašić, pomoćnik tehničkog direktora Jugoregistra.
