Izvor: Radio Slobodna Evropa, 05.Feb.2016, 15:54   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vek nakon istrebljenja dabrovi ponovo u Savi i Drini

Sto godina nakon što je u Srbiji nestao poslednji dabar, i 11 godina od njegovog ponovnog naseljavanja u Specijalnom rezervatu prirode "Zasavica", ta vrsta ponovo osvaja vode Save od Obrenovca u Srbiji do Brčkog u Bosni i Hercegovini.

Ove zime ljubitelji prirode primetili su ih u Drini i u drugim vodama u Lozničkom kraju.

Poslednji primerak dabra odstreljen je u Srbiji 1920. godine na Dunavu, od kada mu se u domaćim vodma gubi svaki trag sve do 2004. godine, kada je zahvaljujući >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << donaciji iz Nemačke ponovo naseljen u Specijalni rezervat prirode "Zasavica".

Prema rečima Mihaila Stankovića, istraživača i stručnog saradnika u "Zasavici", dabar se uspešno razmnožava u ovom rezervatu, ali polako osvaja i reke Savu i Drinu.

"Naši dabrovi su čipovani tako da ih pratimo kuda idu. Savom su nadalje stigli nizvodno do Obrenovca, a uzvodno do Brčkog u Bosni i Hercegovini. Imamo podatke i da su stigli južno u Mačvu u kanal Bitva u selu Glušci i još niže u reke Drinu i Jadar", kaže Staković za RSE.

Slobodan Perišić, ljubitelj životinja i prirode iz Lipničkog Šora kod Loznice, ovih dana viđao je dabrove na Drini gde ih ranije nije bilo. Njegova procena je da ih na ovom terenu, prema njihovim tragovima vidljivim na drveću na samoj obali reke, ima dosta iako je same dabrove u ovim zimskim danima teško uočiti.

"Video sam ih dosta puta jer je moja kuća blizu reke gde često šetam po prirodi. Stigli su do Banje Koviljače, gde sam video oboreno drveće, i ne samo tu. Skoro sam ih video pored mog naselja. Obaraju, uglavnom, meko drvo poput vrbe, rakite, topole", ističe Perišić.

Prema Stankovićevim procenama u ovom trenutku ima preko sto dabrova, koji su se dobro snašli u Srbiji, posle skoro jednog veka odsustva.

"Oni su se jako dobro snašli u novim uslovima jer imamo još tih velikih dubokih kanala za navodnjavanje koje oni, pored reka, koriste za širenje novih staništa. Mnogi kažu da će se oni prenaseliti, ali to je nemoguće jer su dabrovi teritorijalne životinje. Jedna porodica drži jednu teritoriju i tu ne trpi nikog drugog", navodi Stanković.

Prema rečima našeg sagovornika, dabrovi su vegetarijanci koji se hrane korom drveta i ne ugrožavaju riblji svet u rekama, kao ni useve pored svojih staništa, tako da se oni nikako ne mogu svrstati u grupu štetočina.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...