Izvor: Southeast European Times, 14.Apr.2012, 19:51   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Regionalna pozorišta: Nobelovac Ivo Andrić zajedničko nasleđe

Regionalna pozorišna koprodukcija na osnovu poznatog romana Ive Andrića o toleranciji, otvara vrata povećanju regionalne saradnje u kulturi.

13/04/2012

Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Tuzle -- 13.4.2012.

Tri nezavisna pozorišta iz Srbije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine (BiH) uradila su koprodukciju predstave na osnovu romana Prokleta avlija Ive Andrića, povodom obeležavanja 120 godina od njegovog rođenja i 50 godina od dobijanja Nobelove >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << nagrade za književnost.

Predstava je ponovo rasplamsala raspravu o Andrićevoj nacionalnosti, kao i koji od tri naroda može da prisvaja njegova dela. Sva tri uvrstila su Andrića u svoje antologije kulture.

Andrić je rođen i odrastao u katoličkoj porodici u BiH, ali je proveo deo svog života i umro u Beogradu.

„Čiji je Ivo Andrić? Ista dilema i atmosfera zadržala se svih ovih godina, jer svi žele Andrića za sebe“, izjavio je za SETimes Nebojša Bradić, reditelj predstave iz pozorišta u Virovitici, u Hrvatskoj.

Predstava je premijerno izvedena u novembru 2011. godine, ali dobija na popularnosti u pozorištima ove godine, u svetlu Andrićevih godišnjica.

To je prva koprodukcija regionalnih pozorišta iz Srbije, Hrvatske i BiH nakon sukoba devedesetih godina, što je otvorilo vrata povećanju regionalne saradnje u kulturi.

Stiče se utisak da je publika privučena upravo zato što se pozorišta -- glumci, kao i timovi iza scene -- opiru nacionalno-ideološkom pristupu i tretiraju Andrića kao zajedničko nasleđe.

„Saradnjom je ostvaren neprocenjiv osećaj premošćavanja regionalnih barijera. Umetnost kao proizvod duha ruši sve zidove, baš kao [što je rušenje] Berlinskog zida. Isto će se desiti sa zidom oko Andrića“, rekao je umetnički kritičar Vojislav Vujanović.

Velika nacionalna pozorišta ne izvode nijedno Andrićevo delo, izjavio je glumac Vlado Kerošević, jedan od glumaca učesnika u koprodukciji iz Tuzle. „To govori da različite političke opcije, koje stoje iza tih pozorišta, ne nalaze za shodno da postave neko od Andrićevih dela“, rekao je Kerošević za SETimes.

Međutim, neki, poput međunarodno poznatog filmskog režisera Emira Kusturice -- rođenog u Sarajevu, koji je često u centru pažnje zbog svojih srpskih nacionalističkih stavova -- tvrde da Andrićevo kulturno nasleđe traba posmatrati u okvirima nacionalne kulture.

„Andrić je umro u Srbiji kao Srbin i dobio je Nobelovu nagradu kao Srbin. On nije neka vrsta diplomatskog prostora ... da bi se delio“, rekao je Kusturica.

Drugi Srbi pobliže definišu Kusturičinu izjavu.

„Naravno da nacionalna pripadnost pisca nije preterano važna, ali postoji nešto što se zove autorova želja i što se bezuslovno svuda poštuje. U ovom slučaju, autorova želja bila je da bude srpski pisac. ... Jedna poslovica kaže: Kada si svačiji, onda nisi ničiji“, piše Komaja.

Ipak, drugi su skeptični i sumnjaju na strani uticaj. „EU je nametnula ovu saradnju. ...Ne zavaravajmo se; ovo nije iz ljubavi, nego iz čistog interesa“, navodi dokle prasina.

„Između ljubavi i interesa bezbroj je alternativa. One čine kulturu“, uzvraća spasenija kolcek.

Pozorišni reditelj Jasen Boko pojasnio je namere pozorišta. „Ušli smo zajedno u koprodukciju predstave, koja povezuje pozorišta u tri države, koje smatraju da je Andrić delom njihov, ali jednako svetsko kulturno nasleđe. ... Razlozi su umetnički, s obzirom da se u našim zemljama već dovoljno ljudi bavi politikom.“

Nastavak na Southeast European Times...