Izvor: Radio Slobodna Evropa, 06.Jan.2016, 12:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mencinger: Kriza je gotova, navikli smo se na razvoj bez rasta

O globalnoj ekonomskoj situaciji i predstojećim trendovima, usporavanjem ekonomija zemalja BRIK-a, uticajem migracija sa Bliskog Istoka i završetku globalne ekonomske krize, za RSE govori slovenački ekonomista, pravnik i političar, Jože Mencinger.

Mencinger: Globalna ekonomska situacija nije u najboljem položaju. Izgleda da će globalni rast BDP-a biti oko tri posto, a to predstavlja neku bolju stagnaciju u razvijenim zemljama. Pad rasta u zemljama za koje se mislilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Slobodna Evropa << da će brzo rasti, odnosno, zemlje BRIK-a i veoma nesigurnu situaciju u zemljama u razvoju. Prilike nisu najbolje. Ono što se sada događa u svijetu ide u prilog tome da možemo biti pesimistični, prije nego optimistični. Ako gledamo MMF i njegove prognoze, one se više kreću na dole nego na gore.

Mencinger: Ako gledate zemlje BRIK-a, rekao bih da su dvije od tih zemalja već u krizi: Brazil i Rusija. Na Rusiju je veoma uticao pad cijena sirovina i, možda još više, blokada od strane EU. Ta blokada šteti i jednoj i drugoj strani, a mislim više Evropi nego Rusiji. Vjerujem da će se Rusija relativno brzo oporaviti ukoliko cijene sirovina počnu ponovo da rastu. I drugo, jedino se, od ovih zemalja BRIK-a, društveni proizvod relativno dobro kreće u Indiji, dok je, i sami ste rekli, u Kini usporavanje i čini se da će to usporavanje potrajati.

Mencinger: Prvo, pretjeruje se sa ocjenama uticaja migracije na ekonomiju Evrope. Ako pogledate razvoj u posljednjih deset godina, evropsko stanovništvo je povećano za 15 miliona, a od toga je samo 3,7 miliona prirodni rast. Sve ostalo su bile prirodne migracije. Ako pogledate unutar EU, konkretno Njemačku – stanovništvo Njemačke bi opalo za 1,7 miliona za 10 godina da se oslanja smo na prirodni rast i to je, na neki način, nadoknađeno prilivom od 1,9 miliona. Ako gledate strukturu, najviše je dolazilo Kineza, Indijaca i relativno malo iz zemalja iz kojih sada dolaze: Sirija i Avganistan. Oni su počeli da dolaze tek prije nekoliko godina.

Pored toga, pretpostavimo da bismo dobili tri miliona novih useljenika koji ne bi imali nikakav posao i ako bi socijalna izdvajanja za njih bila jednaka kao i za domaće stanovništvo, troškovi svega toga bi iznosili svega 0,0016 posto EU. Znači, pretjeruje se sa procjenama ekonomskih troškova, a ti bi troškovi mogli, čak, i podstaći rast u EU. Ako pogledate Sloveniju koja se ograđuje – po mom mišljenju, to je najveća sramota koju smo doživjeli od stvaranja Slovenije. To ne služi ničemu. Ekonomski troškovi su i u Sloveniji relativno niski, samo se sa njima pretjeruje. Ako gledate čitavu Evropu – ako svi ljudi koji dolaze troše tamo, onda će se društveni proizvod čak i povećati, jer i u svjetskim prilikama, pogotovo u razvijenim zemljama, problem nije na strani ponude, već tražnje za proizvodima. Mislim da se u vezi sa tim migracijama pravi suviše mnogo problema.

Mencinger: Mislim da smo se, na neki način, navikli. Čak je porastao optimizam stanovništva jer se optimizam sada zasniva na skromnijim brojkama. Mladi su sada zadovoljni ako postoje izgledi da dobiju posao, a stariji ako imaju zaposlenje ili penziju. Znači, ipak smo se navikli na neko društvo koje se bazira na razvoju bez nekog rasta. U tom pogledu, mislim da je kriza gotova jer nekih većih pogoršanja, očigledno, sada neće biti, mada je to sasvim nesigurno s obzirom na političke prilike u pojedinim zemljama ili pojedinim regionima Evrope.

Nastavak na Radio Slobodna Evropa...