Izvor: N1 televizija, 29.Apr.2018, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antić: Srbija i Hrvatska nemaju oko čega da se sukobljavaju
Govoreći o najnovijem zatezanju odnosa na relaciji Beograd-Zagreb, istoričar Čedomir Antić rekao je u intervjuu agenciji Fonet da je odgovornost pre svega na političkim elitama u Hvatskoj, a da opasnosti od sukoba dve zemlje nema, jer nemaju oko čega da se sukobljavaju.
Istoričar Čedomir Antić smatra da odgovornost za povremene iskorake u odnosima Hrvatske i Srbije uglavnom snose elite u Hrvatskoj, ali politikolog Miloš Ćirić ukazuje da je u pitanju fingirani sukob koji >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << se periodično ponavlja i služi vlastima u obe zemlje.
Govoreći u serijalu Kvaka 23 Novinske agencije FoNet, Antić je objasnio da hrvatske političke elite moraju da se dokažu pred biračima. On je novinarki Tamari Skrozza rekao da se u Srbiji, s druge strane, pokazalo da je Hrvatska "najbezopasnija i najzgodnija da se tu pokaže određbena doza patriotizma".
"Imamo i ministra zaduženog za to, koji deluje ozbiljno samo u hrvatskoj javnosti", ocenio je Antić, posle odluke Zagreba da ministru Aleksandru Vulinu zabrani ulazak u Hrvatsku.
Ćirić, međutim, tvrdi da krivicu za odnose sa Hrvatskom snosi i prethodna vlast u Srbiji, iako ističe odgovornost trenutnih političkih elita u obe države. "Mi smo u periodu posle takozvanih demokratskih promena imali priliku da se rešimo tog zla, govora mržnje i netrpeljivosti prema Hrvatima, Albancima, Bošnjacima i drugima, ali naše demokratske vlasti to nisu uradile", objasnio je Ćirić, naglašavajući da su one "takođe jahale nacionalistički narativ".
Sagovornici FoNeta nisu saglasni ni kada je u pitanju dublji uzrok trzavica između Srbije i Hrvatske. Po Antiću, dve države se sukobljavaju samo oko simbola i identiteta, a problem je u tome što po tom pitanju nisu na istom nivou. "Srbija polako izlazi iz priče o identitetu, a Hrvatska tek ulazi u nju", misli Antić i konstatuje da u Hrvatskoj postoji "osećaj velikog gubitka", koji potiče iz velikih očekivanja. Prema njegovoj oceni, Hrvatska če zato morati da prevaziđe sadašnje stanje ili će se suočiti s "ozbiljnim krizama i problemima".
Antić podseća da je prosečna plata u Hrvatskoj od 2013. do 2017. godine pala sa 44 na 37 odsto evropskog proseka, a postoji svest da bi sve verovatno bilo bolje da su u Evropsku uniju ušli još devedesete godine. "I ko je kriv? To je vrlo jasno. Pošto nema više Srba, krivi su neki Hrvati. A pošto je potrebno da nacionalni pokret ipak bude jedinstven, onda je to Srbija", uveren je Antić.
Za razliku od njega, Ćirić smatra da je u pitanju kulturni model u oba društva, mišljenje koje društva imaju i način na koji reaguju.
"Mi se previše oslanjamo na to šta rade političari, na njihovu politiku i na njihov način razmišljanja, koji je uvek u nacionalističkom ključu, koji je uvek istovremeno i manija gonjenja i kompleks više vrednosti, koji je uvek otrovan po društvo", napominje Čirić. Ocenjujući da je rešenje problema između Hrvatske i Srbije lako rešivo, ali ne sada, u trenutku dok su "na vlasti u obe zemlje predstavnici ratnih politika tokom devedesetih", on upozorava da ono što se trenutno dešava ne sme da se zanemari.
Opasan je svaki sukob, makar i verbalni, sa bilo kojom državom, posebno u regionu koji je još osetljiv i koji je u postkonfliktnom periodu, kaže Ćirić za Kvaku 23.
Sagovornici FoNeta ne predviđaju mogućnost eventualnih oružanih sukoba između Hrvatske i Srbije, ali obojica - iako polaze s potpuno suprotstavljenih pozicija - u periodičnim krizama vide političke igre. Problem je, međutim, što takve krize na prostoru bivše Jugoslavije lako mogu da izmaknu kontroli. Posle čega obično ostaje pustoš ili, u najboljem slučaju, još jedna propuštena šansa za normalan i miran život.
.jpg)
