Izvor: Objava, 13.Jul.2019, 13:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ГРАД КАРЛОВАЦ

Разлог настанка Карловца била је одбрана од Турака, а тачно је познато и време почетка његове градње (13. јул 1579). Унапред је био одређен и план изградње: тврђавски оквир шестерокраке звезде и у њој правилно измерене градске улице и тргови.

Први период време је изградње тврђаве и града, коегзистенције војника и грађана. Траје од 1579. до проглашења Карловца слободним краљевским градом 1781. У том времену предност има тврђава пред градом, војска и њене институције пред грађанима и градском управом. Ипак, већ повељом цара Рудолфа II из 1581. град и грађани "новог града" добијају неке повластице, могућности развоја занатства и трговине. Стога ће најважније место у граду, уз војску, имати многи занатлије, који се удружују у цехове и тако јачају грађанску структуру друштва. Године 1770. војни план тврђаве исцртава први градски катастар с 252 власника градских кућа, али већ развијени град занатлија и трговаца и даље живи у све тежим условима дељења недовољног животног простора, затвореног тврђавским бедемима и бастионима. Зато град тражи излаз у предграђа, нарочито након ослободилачких ратова и мировних уговора с Турским Царством, 1699. и 1718. Изграђује се простор између тврђаве и Купе, 1763. именован је први градски магистрат, граде се нове саобраћајнице. Јача економска моћ и цивилна самосталност града, а опада стратигијски значај тврђаве, штавише, траже се планови напуштања Карловца као војног и ратног утврђења (градња нове тврђаве на Орлици или ближе новој граници).

Проглашењем Карловца слободним градом и избором прве градске самоуправе 18. фебруара 1778. почиње други период у развоју града. То је епоха у којој тврђава и војне институције остају и даље у граду, али иницијатива развоја града прелази у руке цивилне управе. Карловац се из занатлијског претвара у град саобраћаја и трговине, те на крају и у град развијене ране индустријске производње материјалних добара. Успешан развој и демографски раст омогућавају и процват културног живота, па у том времену Карловац постаје, иза Загреба, "најкултурнији" град у Хрватској. Тврђава губи стратегијски значај и постаје тек историјски споменик града, који се развија изван Звијезде, у предграђима, а одлуком Градског магистрата (1902) придружене су му општине Банија и Шварча. Године 1923. донесена је друга "регулаторна" основа града, односно на темељу тога је 1925. коначно усвојен нови урбанистички план савременог градског развоја. Тако се Град развија све до Другог светског рата.

Трећи период почиње након ослобођења Карловца 6. маја 1945. Комунистичка власт постепено гради ново, социјалистичко друштво. Карловац је од 1960-их у планском развоју Југославије добио веома значајну улогу. Град је растао демографски, приливом становништва из околних села, претварајући се у град нове "индустријске револуције". Развијали су се и занатство и трговина, просвета и култура. Све те промене учиниле су Карловац модерним, развијеним регионалним средиштем овог дела Републике Хрватске.