Izvor: RTS, 19.Jan.2024, 07:04
Све више страних радника долази у Србију - зашто је Немица Мaриса изузетак од правила
Странци који возе градске аутобусе или достављају храну - постала је уобичајена слика и у Србији. Немамо више довољно радника одређених квалификација или спремних да раде за одређену плату. Према подацима Националне службе за запошљавање, прошле године странцима >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << је издато 50 одсто радних дозвола више него 2022. године - 52.000. Очекивано, кажу стручњаци и сасвим могуће да убудуће у Србију на рад долази још више странаца.
05:50Трбухом за крухом хиљаде држављана Србије отишло је у Немачку. Да неко отуда дође да ради у Србији - не чује се често. Али Немица Мариса је богату покрајину Баден-Виртемберг напустила да би радила у Ваљеву.
"За мене је долазак овде био велика шанса. Ја сам машински инжењер, а ми смо у Ваљеву отворили фабрику и желела сам да имам прилику да радим у другој земљи, да упознам нову културу. Врло сам задовољна, све је то добро за мене", рекла је Мариса Вагнер из Немачке.
Највише радника из Кине, Турске, Русије, Индије и Непала
Мариса је, ипак, изузетак од правила. Највише у нашу земљу долази радна снага из Кине, Турске, Русије, Индије и Непала. И ту се статистика последњих година не мења. Мења се њихов број. Национална служба издала је преко 52.000 радних дозвола прошле године, 17.000 више него годину раније.
"Они углавном раде у области грађевине, има ту наравно и помоћних грађевинских радника и зидара, тесара, мајстора са занатима. велики број је присутан у угоститељству, хотелијерству и у последње време за држављане руске федерације издајемо велики број дозвола у области ИТ сектора", каже Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање.
У званичну статистику не улазе странци сезонци
Али у званичну статистику не улазе странци сезонци. Воће у Србији само прошле године брало је њих више од хиљаду, највише из Узбекистана и Египта. И док упућени кажу да је удео странаца у укупном броју сезонских радника ипак мали, све их чешће ангажују и велике компаније.
"У овој структури фирми које ангажују странце у Србији, дефинитивно предњаче велика привредна друштва, преко 27 посто фирми које су биле предмет истраживања су ангажовале стране раднике, такође привредна друштва која су средње величине ангажују стране раднике, њих 21 посто", каже Тодо Терзић, менаџер за регулаторну реформу, НАЛЕД.
Послодавци не прекрше закон, а добију јефтинију радну снагу
Да би ангажовао странца, послодавац је дужан претходно да провери има ли на нашем тржишту незапослених у тој струци. Али то није велика сметња. Кад желе странца у конкурс ставе неке специфичне услове на пример знање кинеског или неког другог егзотичног језика. Тако не прекрше закон а добију јефтинију радну снагу.
"За неке секторе где нам је увоз радника из Кине, Индије, Турске, Непала потребан, мислим да би то требало да наставимо. Целокупна ова прича би требало да буде део шире стратегије коју ми немамо, код нас се доста ствари дешава стихијски и по потребама привреде", напомиње Ненад Јевтовић из Института за развој и иновације.
"Свакако да постоје иницијативе за закључивање билатералних споразума са већим бројем земаља из којих страни радници долазе како би се те процедуре регулисале на једноставнији начин. Али сама измена закона о запошљавању странаца и закона о странцима на неки начин је већ трасирала један једноставнији пут за привлачење страних радника", рекао је Зоран Мартиновић.
Једноставније процедуре за запошљавање странаца ступају на снагу већ 1. фебруара. Министарство унутрашњих послова ће издавати јединствену боравишно-радну дозволу, на три године.
Странаца ће бити још више али то је кажу економисти очекивано јер и на тржишту рада важи основни закон понуде и тражње.
.jpg)
