Izvor: S media, 20.Avg.2010, 23:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Zver" na ispovesti ili...
Sretko Kalinić poznat je isključivo po brutalnosti i svireposti kojom je likvidirao naručene „ciljeve“. Samooptuživanje, Kalinića ne dovodi u bolji položaj od onog u kome već jeste. Teorije zavere i plasiranja poluinformacija i dezinformacija metodi su koji se koriste u polcijskim i tajnim službama.
U očekivanju izručenja Sretka Kalinića i dalje isplivavaju pretpostavke i teorije o tome šta je on sve rekao hrvatskim i srpskim istražnim odrganima u vezi sa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << brojinim nerasvetljenim ubistvima.
Levoruki ubica i mučitelj
Malo je poznato da je Sretko Kalinić levoruk, što ga je osim brutalnosti i surovosti, preporučivalo za likvidacije iz automobila u pokretu. Levorukom, bilo mu je mnogo lakše da puca iz „kalašnjikova“ na mete u automobilima koje je preticao „audi“ iz kog je pucao. Posle akcija u kojima je najčešće učestvovao sa Miletom Lukovićem Kumom, Milošem Simovićem i Vladimirom Milisavljevićem Budalom nadmetao bi se sa saučesnicima u preciznosti pogodaka. Jedini promašaj dogodio mu se 3. avgusta 2002. godine kada u Zemun Polju nije ubio Ljubišu Buhu Čumeta.
Osim što je bio likvidator, Kalinić se istakao i kao učesnik u otmicama i čuvanju otetih. Kada su početkom januara 2003. godine pripadnici zemunskog klana oteli Suvada Musića, Kalinić se istakao u njegovom čuvanju u selu Banstol. Vezanog lancima, svakodnevno ga je zlostavljao, zatezao lance, propuštao mu struju korz telo i kleštima kidao uši i nos.
Ništa manje nije bio surov ni prema Miliji Baboviću, otetom u martu 2002. godine. Baboviću je lancima vezivao ruke peko glave na leđima a noge za ležaj, tukao ga, potom vezivao za drvo s potkolenicama oguljenm do kostiju.
Mediji uglavnom ponavljaju i priču o Kalinićevom priznanju likvidacije doskorašnjih saboraca iz zemunskog klana. Više puta pominjanoj mašini za mlevenje mesa, kao alatki kojim je Kalinić navodno samleo Milana Jurišića Juru, pridodata je hanibalska priča o kuvanju gulaša od Jurišićevog mesa koji je serviran Vladimiru Milisavljaviću Budali.
Sretko Kalinić poznat je isključivo po brutalnosti i svireposti kojom je likvidirao naručene „ciljeve“. Zbog načina na koje je ubijao stekao je reputaciju hladnokrvnog i bezdušnog plaćenika koji zadatak obavlja precizno, efikasno i neretko morbidno pa se mašine za mlevenje mesa i „gulaši“ uklapaju u profil likvidatora koga, osim po nadimku "Beli", zovu još i "Zver". Kalinćev mentalni sklop nameće i takve teorije koje, čini se, kreiraju različiti umovi.
Bez obzira na činjenicu da je Kalinić serijski plaćenik sa manjkom empatije i viškom žeđi za krvlju, navodni iskazi o likvidacijama i načinima na koje ih je obavio, a koji mu se medijski pripisuju prevazilaze domen dobrog ukusa.
Čak i da je ubio Jurišića, nije logično da bi se tim ubistvom Kalinić hvalio. Ako nije ništa pričao o ubistvima za koja je u procesu protiv zemunskog klana već osuđen na 40 godine, a iz te mu kože nema spasa, nema potrebe da sebi namiče nova ubistva uz sve pikanterije tobožnjih likvidacija o kojima mediji rado govore.
Samooptuživanje Sretka Kalinića ne dovodi u bolji položaj od onog u kome već jeste. Kalinić će svakako koristiti sve da pokuša da ako može nešto ušićari i za to mu onakva „priznanja“ nisu potrebna jer govoriti o sopstvenim zverstvima značilo bi cementiranje svoje sudbine. U Srbiji ga čekaju četiri duge decenije u kojima će, možda, naći vreme i za preispitivanje svojih nedela ali ne treba očekivati da je posle metka koji je Miloš Simović u njega ispalio u Zagrebu doživeo katarzu.
Teorije zavere i plasiranja poluinformacija i dezinformacija metodi su koji se koriste u polcijskim i tajnim službama. Postoji velika verovatnoća da se podmetanjem navodnih Kalinićevih priznjanja na njega vrši pritisak da izgovori bar nešto što zna a do sada nije rasvetljeno. Istovremeno, mogla bi to da bude i inicijalna kapisla za stanovnika „Zebele“ Milošu Simoviću da i on „propeva“ o nečem „bitnom“.
Kalinićeve žrtve
Beograd, Bulevar Arsenije Čarnojevića u blizini broja 53, 27. septembra 2002. godine oko 23 i 45. Metalik sivi „audi“ kojim upravlja Dejan Milenković Bagzi pretiče „audi A8“ u kome su Sredoje i Zoran Šljukić. Pucajući iz „kalašnjikova“ iz sivog „audija“ Sretko Kalinić i Mile Luković Kum ubijaju braću Šljukić.
Beograd, naselje Cerak, 27. april 2000. godine, oko 16 sati. Sretko Kalinić, Mile Luković Kum i Nikola Bajić pucajući iz „audija 200“ u pokretu ubili su Zorana Uskokovića Skoleta i Miloša Stevanovića koji su „audijem A4“ pokušavali da pobegnu.
Zemun, Novosadski put, 5. oktobar 2002. godine oko 22 i 40. Iz „audija“ koji vozi Bagzi, Kalinić i Luković rafalima iz „kalašnjikova“ likvidiraju Jovana Guzijana i Radeta Cvetića u „golfu 4“.
Zemun Polje, krug preduzeća „Difens roud“, 3. avgust 2002. godine, 8 sati i 10 minuta. U pokušaju da ubiju Ljubišu Buhu Čumeta, Kaliniću i Miloradu Ulemeku Legiji zaglavila se municija u „kalašnjikovima“. Kalinić je ipak pogodio Buhinog pratioca Ivicu Nikolića kojeg je potom hladnokrvno „overio“ u glavu.
Zemun, Bulevar Nikole Tesle, šetalište kod hotela „Jugoslavija“, 5. jul 2000, oko 21 sat. Kalinić maskiran sa kačketom na glavi puca u glavu, telo i udove Todora Gardaševića. Bila je to jedna od likvidacija koje nije izvršio automatskom puškom iz automobila u pokretu, u Gardaševića je ispalio osam metaka iz pištolja kalibra 9 mm.
Dejan St. Jeremić
