Izvor: Blic, 29.Okt.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve silovanja još bez prave pomoći
Žrtve silovanja još bez prave pomoći
BEOGRAD - U toku prošle godine u Beogradu je prijavljeno 110 krivičnih dela protiv dostojanstva ličnosti i morala. To je ono što se prijavi, a neka prava brojka je mnogo gora - kaže za 'Blic' major Milena Živanović, šef Odseka za seksulane delikte beogradske policije i objašnjava da pored silovanja, kao najtežeg vida ovih krivičnih dela, tu spadaju i protivprirodni blud, bludne radnje i obljuba. Kazna za silovanje je do >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << deset godina zatvora, ali uz ovo krivično delo siledžije najčešće vrše i protivprirodni blud.
- Postoje dve grupe silovatelja. 'Pravi' su psihopatske ličnosti koji siluju u serijama i svoj nagon ne mogu da kontrolišu. U principu, jadni su, ali to ih ne opravdava - ističe major Milena Živanović i dodaje da ovi silovatelji ne ubijaju žrtve, već ih fizički primoravaju na seks. Ova grupa silovatelja napada žene koje im se u trenutku seksualnog uzbuđenja nađu u blizini, ali, kada to mogu, biraju žrtve. Prema iskustvima policije, žene u trenutku napada često pokušavaju da budu psiholozi i kroz razgovor nagovore napasnika da odustane. Na žalost, u najvećem broju slučajeva to je uzalud trud. Ova silovanja se uglavnom dešavaju noću, u parkovima, a najkritičnije područje u Beogradu je Novi Beograd, gde se od buke vozila sa autoputa ne čuje zapomaganje žrtve. Ni drugi delovi grada, kao što su Zvezdarska šuma, Košutnjak, pa i Kalemegdan, noću nisu bezbedni za žene. Major Živanović naglašava da policija ove silovatelje obavezno otkriva, te da je beogradski SUP rešio sve serije silovanja.
Što se tiče mogućnosti da se ovoj vrsti silovatelja stane na put, tu ni legalizacija prostitucije ne bi ništa promenila, jer oni na taj način ne mogu da kontrolišu svoj seksualni nagon. Kao primer za to major Živanović navodi slučaj serijskog silovatelja, građevinskog radnika, kome su žena, tri ćerke i sin bili u Bosni dok je on živeo u barakama u Novom Beogradu. Pored supruge, u preduzeću je imao i dve ljubavnice. Ipak, nakon svake posete ljubavnici, na povratku kući, silovao je žene. Kada je uhapšen, u policiji prosto nisu verovali da čovek takvog fizičkog izgleda, da ga 'vetar oduva', poseduje takav nagon.
- Druga grupa silovatelja su 'žestoki momci' koji imaju para i žele da dokažu kako mogu sve. Devojke, i kada prijave silovanje, najčešće ubrzo povlače prijave jer im prete, ili nude novac za ćutanje - kaže major Živanović i objašnjava da u ovakvim slučajevima siledžija, uz pomoć društva, namami devojku u stan da bi zatim tu ostali sami. Kada devojka odbije njegova spopadanja on nasrće, maltretira je i na kraju siluje. Ti slučajevi su veoma teški za dokazivanje na sudu, jer naše okruženje svaki odlazak devojke u stan mladića karakteriše kao otvoren poziv na seks, potpuno ignorišući činjenicu da je devojka nameravala da popije kafu i razgovara bez ikakve pomisli na seksualni odnos.
Prema rečima Milene Živanović, naše društvo nije pošteđeno ni pedofilije. Za razliku od Zapada, ili na primer Hrvatske, kod nas još nije otkriven nijedan pedofilski lanac koji se bavi snimanjem porno-filmova i slika s decom. Mišljenje šefa Odseka za seksulane delikte je da taj lanac sigurno postoji, jer je evidentan i problem krađe dece koje pedofili koriste za te 'potrebe'. - Pedofili su uglavnom starije osobe i znaju da priđu deci na fin način. U tim slučajevima najčešće ne dolazi do silovanja, već do bludnih radnji - objašnjava major Živanović. Ona kaže da je za policiju rešavanje ovih slučajeva veoma težak i delikatan posao jer su deca nepouzdani svedoci, ali da, ipak, zahvaljujući iskustvu, policajci mogu da prepoznaju pedofila.
Veliki problem policiji pri rešavanju ovih krivičnih dela predstavlja i lažno prijavljivanje silovanja, uglavnom iz osvete.
- Teže je otkriti lažnu nego pravu prijavu, a zbog lažnih prijava društvo često ne veruje silovanim ženama - napominje major Živanović i tvrdi da bi upravo zbog toga lažno prijavljivanje zakonom trebalo strože sankcionisati.
Na kraju, major Živanović naglašava da policija čini sve da ženama žrtvama silovanja pomogne i obezbedi stručnu pomoć, a da u to moraju svi da se uključe. Nevladine organizacije, kao što je SOS telefon za pomoć zlostavljanim ženama i deci, raspolažu mnogo preciznijim podacima od policije jer se njima žrtve javljaju anonimno, traže i dobijaju pomoć. Ipak, koliko će žrtve silovanja biti u stanju da nastave normalan život zavisi pre svega od njih samih, a onda od razumevanja porodice i prijatelja. Major Živanović kaže da, na žalost, žene koje su svesne da bi samo naišle na osudu okoline, tipa 'zašto baš nju, sigurno mu je dala povoda', na kraju i ne prijave silovanje. A. A. 'Osveta' drugarici
Upamćen je slučaj kada je jedna devojka svoju prijateljicu, s kojom je došla u sukob, pozvala u svoj stan. Međutim, pozvala je i malo retardiranog prijatelja i rekla mu da primora njenu prijateljicu na seks. On nije ni znao da je to što radi krivično delo. Dok je mladić silovao njenu bivšu prijateljicu, koja je zvala u pomoć, devojka se naslađivala u osveti. I dalje bez silovanja u braku
Našim zakonom nije regulisano silovanje u braku, ali bi, prema najavi, novi Krivični zakon i ovo delo trebalo da sankcioniše. Do tada zlostavljanja u braku i dalje ostaju kao ispunjavanje 'bračne dužnosti i obaveza'. Zakonom nije regulisano ni silovanje muškarca, već samo protivprirodni blud. Prema saznanjima policije, muškarac, iako je primoran na seks, bilo od žene ili muškarca, to ne prijavljuje zbog sramote.
.jpg)
