Izvor: Politika, 21.Feb.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtve prepuštene sebi
Policija, tužilaštvo i sudstvo nemaju stručne službe koje će pružiti pravnu i psihološku pomoć oštećenima i svedocima
Žrtve svih oblika kriminala u Srbiji mogu se obratiti za pomoć samo Viktimološkom društvu Srbije, ali mali broj ljudi se odlučuje da pozove stručnjake ove nevladine organizacije. Sa žrtvama ratnih zločina radi Služba za žrtve i svedoke pri posebnom odeljenju Okružnog suda za ratne zločine, dok o žrtvama trgovine ljudima brine posebna služba >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pri Ministarstvu za rad i socijalnu politiku.
Svi ostali koji su na bilo koji način oštećeni krivičnim delima praktično su prepušteni sami sebi. Nedavno preseljenje porodice ubijenog dečaka iz Subotice u Novi Sad opominje da porodice žrtava ubistava u Srbiji nemaju nikakvu pravnu pomoć i psihološku podršku institucija. Pri sudovima i tužilaštvima ne postoje službe koje će pomoći oštećenima, žrtvama i svedocima da lakše podnesu krivični postupak i sve posledice krivičnog dela.
– Ne postoji svest o tome da je porodicama žrtava ubistava potrebna bilo kakva pomoć i podrška, ali i oni su žrtve tog zločina. Obično se misli da je dovoljno to što se protiv optuženog vodi krivični postupak – kaže za „Politiku” Jasmina Nikolić, rukovodilac Službe za žrtve Viktimološkog društva Srbije.
Ovoj organizaciji se tokom prošle godine obratilo za pomoć 226 osoba, ali je zanimljiv podatak da se čak 65 odsto njih javilo zbog takozvanog mobinga, odnosno lošeg tretmana na radnom mestu.
– Žrtve mobinga su medijski podržane da traže pomoć, možda i zato što to još nije propisano kao krivično delo. Međutim, treba raditi na ohrabrenju žrtava svih oblika kriminala da potraže pomoć, posebno kada je reč o krvnim i seksualnim deliktima, razbojništvima, nasilju u porodici – kaže Jasmina Nikolić.
Povodom 22. februara, Međunarodnog dana žrtava kriminala, Viktimološko društvo će u Beogradu u ponedeljak od 14 do 16 časova organizovati uličnu akciju pod nazivom „Da vam nikad ne zatreba!”. Na Trgu Nikole Pašića, a u slučaju kiše ispred Bezistana, prolaznici će dobiti štampani materijali o zaštiti žrtava, a biće sprovedena i anketa.
Sa žrtvama kriminala na zapadu rade čitavi timovi stručnjaka, pripremaju ih da sa što manje trauma „izguraju” svedočenje pred sudom o tragičnom događaju i štite ih od pretnji i moguće osvete okrivljenog.
– Krivični postupak u Srbiji stavlja oštećene u drugi plan i zato je neophodno osnivanje službi za podršku žrtvama, a potrebna je i edukacija policije, tužilaštva i sudstva u tom pogledu – kaže Branislava Vučković, opštinski javni tužilac u Pančevu.
Srpski tužioci su imali prilike da se s radom takvih službi upoznaju u Americi.
– Država Kolorado ima odeljenje i jedinicu za pomoć žrtvama u okviru kancelarije državnog tužilaštva. Postoje i službe za pomoć žrtvama, čiji stručnjaci prvi stupaju u kontakt sa oštećenima kada se pokrene krivični postupak, pružaju informacije, daju podršku i pravne savete tokom celog postupka. Stručnjaci blisko sarađuju s porodicama žrtava i s roditeljima zlostavljane dece, a u tužilaštvu radi specijalno odeljenje za decu – kaže Branislava Vučković.
Po Ustavu države Kolorado, žrtve imaju pravo da pre izricanja presude kažu sudiji svoje mišljenje o tome koja bi kazna bila odgovarajuća za optuženog.
– Kolorado ima i program novčane nadoknade, koji omogućava žrtvama i oštećenima da lakše podnesu troškove terapije i pogreba, a nadoknađuju im se i izgubljeni prihodi. Novac se u taj fond sliva od novčanih kazni koje plaćaju okrivljeni i njime raspolaže tročlani odbor gradske opštine, dok ceo program vodi kancelarija okružnog tužioca – objašnjava naša sagovornica.
U Misuriju postoji čak i Dečiji advokatski centar, a sa svim žrtvama i svedocima rade timovi stručnjaka svih profila, i to od otkrivanja zločina do donošenja presude.
Veliki problem žrtava je takozvana sekundarna viktimizacija, jer one tokom dugotrajnog postupka, dajući svoj iskaz nekoliko puta, ponovo proživljavaju traumu. Međutim, u mnogim državama Amerike i Evrope postoje drugačiji postupci kada je reč o deci. U posebnim prostorijama, koje ne liče ni na policijsku stanicu, ni na sud, deca razgovaraju samo s jednim stručnjakom, koji postavlja pitanja umesto policajaca, tužilaca i sudija, a detaljan iskaz se snima i služi kao dokaz do kraja postupka, bez potrebe da se dete ponovo poziva na svedočenje.
– Pored izmene zakona i stvaranja službi za zaštitu žrtava, u Srbiji je potrebno obezbediti čitav niz drugih uslova kako bi se žrtvama, oštećenima i svedocima garantovala bezbednost i zaštita od sekundarne viktimizacije. To podrazumeva i odgovarajući prostor u sudovima, ali i edukaciju policije, sudija i advokata – kaže Branislava Vučković.
Zakonik o krivičnom postupku ima odredbu o zaštiti oštećenih i svedoka od uvreda, pretnji i napada. Sud je dužan da o tome vodi računa, ali odredbe o merama zaštite nisu precizne i malo se primenjuju u praksi.
Aleksandra Petrović
[objavljeno: 22/02/2009]
