Izvor: Politika, 04.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žrtva je i muškog roda
U našoj zemlji još ne postoji dovoljno razvijena svest o tome da i muškarci mogu da budu žrtve trgovine jednako kao žene a da najčešće oni sebe i ne vide kao žrtve
Sistem podrške muškarcima, žrtvama trgovine ljudima, u Srbiji ne postoji. Samim tim kao očigledan problem nameće se i pitanje prepoznavanja žrtava trgovine muškarcima.
Sanja Ćopić iz Viktimološkog društva Srbije kaže za „Politiku” da u našoj zemlji još ne postoji dovoljno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << razvijena svest o tome da i muškarci mogu da budu žrtve trgovine jednako kao žene, a da najčešće oni sebe i ne vide kao žrtve.
– Generalno se više zna i govori o trgovini ženama i decom, zbog čega i postoji sistem postupanja u smislu pružanja podrške i pomoći. Kada je reč o muškarcima, prepoznavanje njih kao žrtvi je veoma diskutabilno jer zapravo ne postoji sistem podrške i pomoći – kaže naša sagovornica.
Prema njenim rečima, veoma je teško razlučiti krivično delo trgovine ljudima od ilegalnih migracija. Ćopić smatra da često ima situacija kada je krijumčarenje ljudi praktično samo jedan deo zapravo trgovine muškarcima, jer oni kasnije mogu da budu izloženi raznim vidovima eksploatacije.
– Postavlja se pitanje plaćanja i neadekvatnosti uslova u kojima rade i borave, što su sve elementi viktimizacije odnosno njihove eksploatacije. Trgovina ljudima je veoma složena pojava i ona ne podrazumeva samo kupovinu i prodaju. To je široko postavljen pojam, kao i sama radnja izvršenja, a to može da bude držanje, posredovanje i primanje. Mnogo je širi krug radnji koje mogu da se preduzimaju u cilju da se neko eksploatiše – objašnjava Ćopić.
Ćopić kaže da je u intervjuima sa ilegalnim migrantima, koje obavlja za potrebe istraživanja u okviru projekta „Muškarci kao žrtve trgovine ljudima”, saznala da za strance ilegalne migrante koji se prekršajno kažnjavaju ne postoje nikakav smeštaj osim Prihvatilišta za strance ili deportacije.
– Oni se ili deportuju u zemlju porekla ili se smeštaju u Prihvatilište za strance, koje nije pritvor ali ipak predstavlja ograničavanje slobode kretanja – kaže Ćopić.
Kao jedan od primera koji govori o nedostatku svesti o muškarcima žrtvama trgovine ljudima, Ćopić je navela primer otkrivene grupe ilegalnih migranata iz Moldavije.
– Među njima je bilo četiri devojke i jedan muškarac. Devojke su tretirane kao žrtve trgovine ljudima i prošle su sistem pomoći i podrške, a muškarac je kažnjen zbog ilegalnog dolaska. Tako da zapravo postoje dva različita načina gledanja na osobe u zavisnosti od pola – ocenjuje Ćopić.
Razgovori sa ilegalnim migrantima koji su prekršajno kažnjeni vođeni su u zatvoru u Subotici. Kako kaže naša sagovornica, to su većinom bili Albanci sa Kosova i iz Albanije, osobe iz Makedonije i jedan Bugarin.
– Albanci su vrbovani u blizini ambasada, u pokušaju da legalno dođu do dokumenata za odlazak iz zemlje. Budući da su vize izuzetno skupe i da ih je teško dobiti, ispostavljalo se da im je lakše da za tu uslugu plate nekome da ih preveze. Voženi su autobusima do administrativne linije između Kosova i Srbije, gde su peške prelazili granicu i zatim se opet ukrcavali u autobus. Zatim su odlazili do Subotice gde su ih praktično skupljali na gomilu i držali zaključane u jednoj kući u kojoj nisu imali gde ni da se odmore budući da nije bilo kreveta. Tu se zapravo već vidi u kakvom se oni položaju nalaze i zbog čega je često teško povući granicu između krijumčarenja i trgovine ljudima – kaže naša sagovornica.
Osobe iz Albanije su uglavnom bile iz ruralnih sredina, sa jedva završenom osnovnom školom, koje su se usled teške materijalne situacije i nemogućnosti nalaženja posla odlučile da krenu put Italije, Švajcarske, Nemačke. Za razliku od perioda od pre nekoliko godina kad su se ilegalni migranti iz Albanije uglavnom morskim putem prebacivali u zapadne zemlje, sada se taj pravac zbog pojačane policijske kontrole voda promenio i oni se najčešće prevoze kopnom preko Srbije ili Crne Gore.
Danijela Vukosavljević
[objavljeno: 05/01/2009]
.jpg)
