Izvor: Politika, 27.Maj.2009, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoran bi bio živ
Teče sedma godina od smrti Zorana Novakovića, do tada potpuno zdravog mladića koji se lekaru obratio zbog otoka zuba. Umro je u mukama, a porodica još traži pravdu na sudu
Petorica lekara okrivljenih za smrt Zorana Novakovića tek su juče sela na optuženičku klupu Drugog opštinskog suda u Beogradu. Ali, glavni pretres protiv Vladimira Sinobada, Milana Romića, Ivana Sjerobabina, Miroslava Vukadinovića, lekara sa Klinike za maksilofacijalnu hirurgiju i Ebrahimi Keramatolaha >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iz Urgentnog centra, nije počeo. Pred sudskim većem, advokati su tvrdili da je medicinsko veštačenje na kojem je optužnica zasnovana – sporno, a potom zatražili da se glavni pretres odloži dok se ne obavi novo veštačenje. Zakazan je nastavak suđenja 12. juna.
Sedma je godina od smrti Zorana Novakovića (25). Do tada potpuno zdravog mladića koji se lekaru obratio zbog otoka jednog, jedinog pokvarenog zuba u vilici. Umro je samo desetak dana kasnije. Zvanično, od gnojne upale poda usne duplje, vrata, grudnog koša ali i nastalih komplikacija.
Sedma je godina od kobnog događaja, a Zoranova majka Marija i sestra Dragana, još veruju u pravdu. Veruju da će sud dokazati da bi Zoran danas bio živ da su lekari postupali savesno, da su mu uz odgovarajuću terapiju na vreme ukazali pomoć.
– Zoran osim dečjih i vakcina za vojsku nikada nije primio ni injekciju, niti bio bolestan. Tog ponedeljka 2003. godine je primljen u bolnicu, a dan kasnije smo majka i ja otišle da mu izvadimo zdravstvenu knjižicu. Do tada mu nije nikad bila potrebna – suznih očiju priča Zoranova starija sestra Dragana.
Sve je počelo jedne srede u martu 2003. godine, kada se Zoranu ispod zuba iznenada pojavio minijaturni otok. Odmah se uputio kod privatne, najbliže zubarke u naselju, koja mu je preporučila da pije antibiotik. Već sutradan, otok se proširio na ceo podvaljak, a zubarka kojoj se ponovo obratio, duplirala je propisanu dozu lekova. Otok je uveče počeo da se širi i na vrat, pa je Zoran sa sestrom otišao kod dežurnog lekara u ambulantu „Mažestik”. Pošto ga je pregledao, propisao mu je pet najjačih doza penicilina.
– Naše muke tek tada počinju. Iste večeri su u Urgentnom centru odbili da Zoranu daju injekciju penicilina. Hteli su i da nas vrate i to s pitanjem da li smo normalne zato što zbog nečeg takvog dolazimo u ovu ustanovu. Rekli su i da to ne spada u hitnu terapiju – setna je Dragana.
Porodica sada pokojnog mladića nije znala da prolaze najdragoceniji minuti njegovog života. Tek ujutru, u domu zdravlja, Zoran uspeva da dobije prvu injekciju. Potom i drugu, pa treću. Ali otok se ne smanjuje, već se spušta do ključne kosti. Posle treće injekcije, ponovo odlaze u ambulantu „Mažestik” u kojoj ih lekar, vidno zabrinut, odmah upućuje na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju, kolebajući se da li da sam, u maloj ambulanti, ipak počne sa vađenjem zuba.
Iako pod strašnim bolovima i visokom temperaturom, u stanju da ne može da proguta pljuvačku, ali izdržavajući na nogama, Zoran se hrabro držao.
Jedva dočekavši jutro, Zoran ponovo stiže na Kliniku za maksilofacijalnu hirurgiju, gde mladića primaju kao hitan slučaj. Na vrat mladića stavljaju čak pet drenova, glava je obmotana"
– Izgledalo je da je Zoranu u petak bilo bolje. A, onda uveče – šok. Zoran se tresao u groznici. Temperatura mu se nije spuštala sa 39 stepeni – jada se sestra pokojnog mladića.
Zorana prebacuju na Odeljenje za intenzivnu negu i reanimaciju Instituta za infektivne bolesti Kliničkog centra Srbije. Za samo nekoliko sati, uprkos naporima lekara, Zoran umire.
Neverica lekara i porodice. Ne veruju da je tako nešto moglo da se desi u 21. veku.
Miroslava Derikonjić
-----------------------------------------------------------
Veštačenje
Članovi komisije koja je obavila veštačenje zamerila je lekarima koji su učestvovali u Zoranovom lečenju što nije urađen nativni snimak rendgenom ili skener vrata, što nije uzet bris iz sekreta iz dela koji je bio zagnojen. Zamereno je i što „incizije”, postupci kojima se kod pacijenata eliminiše gnoj, nisu bile dovoljne dužine i dubine.
[objavljeno: 27/05/2009]
