Izvor: Politika, 14.Mar.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zločinci sa psihijatrijskim dosijeima
U opštoj populaciji ubica, psihijatrijski bolesnici učestvuju sa svega pet odsto Šansa da vas ubije mentalno obolela osoba jednaka je verovatnoći da vas udari grom i iznosi – jedan prema deset miliona. Autori ove statistike, stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije su analizirali opštu populaciju ubica i došli do zaključka da psihijatrijski bolesnici u njoj učestvuju sa svega pet odsto. Pa ipak, kada osoba koja je počinila ubistvo ima psihijatrijski karton i kada se žrtva >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pronađe na spisku stanara, živa u termometru interesovanja javnosti uvek se popne za koji milimetar više nego kad zločin počini takozvana normalna osoba.
Iako se u novinarskim izveštajima posle prekjučerašnjeg ubistva mačetom Ratiborke Stefanović-Delalić u Beogradu navodi da je njena kćerka Dina Delalić nekoliko puta bila lečena u psihijatrijskoj ustanovi, dr Vladimir Kovačević, psihijatar i psihoterapeut, kaže da ga zakoni etike i psihijatrije sprečavaju da "licitira" s dijagnozom osobe koja je počinila ubistvo, ali podseća da je veoma mali broj osoba sa psihijatrijskim kartonom – potencijalno opasan po okolinu. On ima razumevanja za bojazan javnosti koja je podgrejana sumnjom da su osobe sa izmenjenom anatomijom duše vinovnici ubistava, ali ima i potrebu da naglasi da relativno mali broj psihijatrijskih pacijenata ubija.
Opasni po sebe i druge
"Problem sa onima koji ubijaju jeste u tome što oni praktično nikada ne dolaze kod psihijatra. Iskustvo govori da većinu ubistava počine osobe sa poremećajem ličnosti, a podaci svedoče da takve osobe čine između tri i deset odsto naše populacije. Međutim, nisu sve osobe sa poremećajem ličnosti agresivne. Iza dijagnoze 'poremećaj ličnosti' stoji nekoliko podtipova, što znači da su neki pacijenti opasni po sebe, a neki po druge. Neki su samo ekscentrične individue koje kroz život prolaze sa etiketom čudaka i nisu opasni ni po sebe, ni po okolinu", objašnjava dr Kovačević.
Odgovor na pitanje – zašto osobe sa poremećajem ličnosti ne traže pomoć psihijatra i nisu hospitalizovane glasi – zato što one ne misle da imaju problem. Psihopata nikada neće otići kod psihijatra, zato što smatra da problem nije u njemu već u svetu oko njega. To mu, iz njegove vizure, daje pravo da bude agresivan prema tom svetu.
"Iskustvo govori da je problem sa psihopatama je u tome što oni nikada ne posećuju psihijatra, osim kada naprave neki ozbiljniji incident, pa po sili zakona završe na psihijatrijskom posmatranju", objašnjava dr Vladimir Kovačević.
Potencijalno opasne osobe se u stručnoj literaturi nalaze pod dijagnozom "antisocijalni poremećaj ličnosti", a u životu se prepoznaju po ekstremnim reakcijama u stresogenim situacijama. Naime, to su one osobe koje imaju "kratak fitilj" i kojima "pada mrak na oči" u svakodnevnim stresnim situacijama tipa – vozač ispred njega nije dao migavac, a iznenada je skrenuo, komšija mu je uzeo poslednji litar mleka ispred nosa, kolega mu je opsovao majku, dete mu je donelo loše ocene iz škole, ručak mu je zagoreo... Drugim rečima, na najmanji podsticaj oni reaguju kao tableta kalcijuma u čaši vode. A na pitanje – koliki broj osoba koje su potencijalno opasne po sebe i okolinu "slobodno šeta gradom", on odgovara da je u pitanju samo jedan procenat opšte populacije i vraća nas na računicu sa početka teksta.
Okrenuti unutrašnjem svetu
Ko je potencijalno opasan u populaciji psihijatrijskih pacijenata?
"Depresivci su opasni po sebe, a psihotični po okolinu. Melanholične osobe češće dižu ruku na sebe, dok su među onima koji boluju od psihoze potencijalno opasne osobe koje boluju od šizofrenije i paranoidne psihoze. Bolesnici sa ovim dijagnozama imaju preteće halucinacije i čuju glasove koji im naređuju da ubiju bližnjeg svog. Po statistici, svaki deseti šizofreni pacijent počini samoubistvo, a svaki stoti je potencijalno opasan po bližnjeg svog", rezimira naš sagovornik.
Na konstataciju da osobe koje završavaju u crnim hronikama prve komšije opisuju kao "tihe, mirne i povučene", on primećuje da upravo ove osobe odlikuje osobe sa šizoidnim poremećajem ličnosti – to su osobe koje su okrenute svom unutrašnjem misaonom svetu, najčešće žive sami ili sa nekim kućnim mezimcem i odaju utisak hladnih i nepristupačnih osoba. Međutim, iza ove maske obično se kriju veoma osetljive osobe koje mogu veoma burno da odreaguju na najmanji podsticaj i da crne hronike obogate naslovima tipa "Ubio komšiju zbog napada na psa". Na pitanje – kako da se ponašamo prema mirnim, tihim i povučenim komšijama, on odgovara:
– Njih se ne treba kloniti, ali ih ne treba provocirati, ni povređivati. S njima treba biti ljubazan i treba izbegavati razgovor o ličnim stvarima, kako ne bismo došli u situaciju da ih povredimo – zaključuje dr Kovačević.
Katarina Đorđević
[objavljeno: 14.03.2007.]
