Izvor: Blic, 26.Maj.2003, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zločin je teško sprečiti
Zločin je teško sprečiti
Biće potrebna najmanje jedna generacija ljudi, odnosno 20 godina da bi se stabilizovala egzistencijalna struktura pojedinca u našem društvu. Uzroci porasta broja porodičnih ubistava i nasilja u porodici jesu propast države i ideologije i ugroženost egzistencije. Ako je neko 12 ili 15 godina gubio pretpostavku sutrašnjice, to ne može odjednom da se promeni, kaže u razgovoru za 'Blic' neuropsihijatar Tomislav Sedmak.
Šta je izazvalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << promene u mentalnom zdravlju nekih pojedinaca?
- Polazeći od sebe, smatram da je faza inflacije u našem društvu prelomna tačka krize morala, budućnosti i porodice. Najveći broj prosečnih ljudi u tom periodu su izgubili tlo pod nogama, sigurnost, pretpostavku budućnosti, samopoštovanje i prošlost. Nisu znali šta se dešava, ni šta će biti. Paradoks inflacije i nemanja nije u tome što ljudi nisu imali šta da jedu, već što su se bojali da neće imati. Pretpostavka ničega bila je jako prisutna kod prosečnih ljudi koji su živeli po navici, uhodano, kako bi se reklo, od plate.
Kakve su posledice tog stanja na mentalno zdravlje pojedinca?
- To proizvodi takozvanu egzistencijalnu nesigurnost. U tu nesigurnost se uplelo još nekoliko faktora. Jedan je raspad države, a drugi je raspad ideologije u smislu dirigovanog tumačenja društvenih tokova. Ovi faktori su pojačali nesigurnost, naročito kod onih ljudi koji su imali tu ideologiju. Oni koji nisu usvojili ideologiju, a imali su sposobnost prilagođavanja, lakše su izdržali.
Koje su društvene posledice takvog stanja pojedinaca? Da li su to porodična ubistva, nasilje na decom ili nešto drugo?
- Ovakvo stanje olakšava pojavu ekstremnih slučajeva i ponašanja. Raslojavanje prosečnosti, gubitak ideologije i državnog sistema zajedno sa nesigurnošću pojedincima donosi i veću slobodu ka svemu. Nema kontrole, prosečnosti i grupne identifikacije. Posledice se javljaju po završetku inflacije i ratova zato što je za svaku pojavu potrebno vreme da bi se strukturisala i iskristalisala. Još se ne zna da li će naše društvo krenuti ka sređivanju, ostvarivanju pouzdanijih slojeva. Još postoji značajno raslojavanje i postoje takozvani ekspanzivni pojedinci u različitim smerovim. Taj proces još traje, a mladi obrazovani ljudi i dalje odlaze u inostranstvo. Ako je porodica u nesigurnoj situaciji, i rođenje deteta povećava nesigurnost, ali i odgovornost. Kada pojedinac ne može samog sebe da obezbedi, kako će da obezbedi one za koje je odgovoran. Egzistenicijalna nesigurnost smanjuje spremnost da se nešto učini za nekog drugog.
Kako su neki ljudi uspeli da se sačuvaju od takvih uticaja?
- Oni su se branili i napadali svojim sposobnostima prilagođavanja situaciji. U kriznoj situaciji, od dvojice ljudi koji su spolja isti jedan će kreativno reagovati da obezbedi stabilnost sebe i porodice, a drugi će da se 'skljoka'. Unapred ne može da se zna ko će to biti.
Može li se takvo ponašanje uočiti i sprečiti na vreme?
Mislim da taj problem nikada neće biti rešen. Postoje signali koji pokazuju da će neka osoba preći u totalnu destrukciju. Međutim, ni po ponašanju okoline, ni po razumevanju signala, a ni po zakonu i ideologiji demokratskog društva ne može se intervenisati protiv takve osobe. Kada se dogodi tragedija, svi se pitaju zašto neko nije reagovao. Okrivljuju se psihijatri, pravni sistem ili neko drugi. Nije moguće reagovati zato što signali ne prelaze određenu granicu značajnosti. Ne može se na osnovu početnih signala preduzimati nešto protiv tih pojedinaca. Pa i inače, u našem društvu se dopuštaju mnoge teške govorne poruke koje prolaze nekažnjeno. Na primer, pretnja ubistvom prolazi nezapaženo zbog uobičajenog 'neće valjda'. To je mentalitet i građana i vlasti.
Može li država da pomogne nekom strategijom?
- Ako pojedinac počne da stiče utisak da će sutra biti bolje nego danas, onda će se situacija postepeno smirivati. Ako vlast i država proizvedu takav doživaljaj kod pojedinca, moguće je pretpostaviti budući tok.
Kako pojedinac može da se odbrani od loših uticaja?
- Pridržavanjem normi humanog i hrišćanskog ponašanja, ostvarivanjem svesti o samom sebi, saznanjima 'ko sam', 'šta mogu', 'šta hoću'. I određena prosečnost je garancija stabilnosti pojedinca. Dva ekstremna ponašanja
Mogu li se naslutiti motivi osobe koja ubije celu porodicu i sebe?
- Neophodno je imati podatke o konkretnom slučaju. Uopšteno govoreći, radi se o agresiji kao energiji i temperamentu, povezanoj sa tendencijom uništavanja i mržnjom. Postoje dva ekstremna ponašanja koja se međusobno prepliću. Prvo je potiskivanje sa prividom relativno normalne slike_arhiva ponašanja, a drugo je stalno agresivno ponašanje koje se ostvaruje na kraju. Lakše je predvideti destruktivnost kod onih koji su u kontinuitetu agresivni. U slučajevima kada je agresija sakrivena, potisnuta i kontrolisana mnogi se iznenade kada se pojavi nasilno ponašanje.
