Izvor: Politika, 12.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zločin i kazna "Škorpiona"
Za snimak ubistva civila kod Trnova znalo se mesecima pre nego što je prikazan na suđenju u Hagu, ali je kamerman zahtevao da se ne objavljuje dok on ne napusti Srbiju
Slučaj ubistva šestorice srebreničkih muslimana, u julu 1995. godine kod Trnova, zbog kojeg su prekjuče osuđena četvorica pripadnika "Škorpiona", javno je otvoren 1. juna 2005. godine. Tada je video snimak sa zabeleženim zločinom prikazan na suđenju Slobodanu Miloševiću, tokom svedočenja generala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Obrada Stevanovića. U munjevitoj akciji srpske policije za nekoliko dana uhapšena su petorica pripadnika ove jedinice. Izvođenje ovog dokaza u Hagu bio je samo okidač za reakciju naše policije i Tužilaštva za ratne zločine, jer se za kasetu u Srbiji znalo nekoliko meseci ranije. Do snimka je prva došla Nataša Kandić, direktor Fonda za humanitarno pravo, koja je na suđenju zastupala porodice ubijenih.
U julu 2003. godine, u Okružnom sudu u Beogradu, na suđenju Saši Cvjetanu, pripadniku "Škorpiona", optuženom za zločin nad albanskim civilima u Podujevu, Nataši Kandić obratio se svedok tog događaja Goran Stoparić, koji je tvrdio da ima informacije i o ubistvima u Trnovu. Rekao je da postoji snimak streljanja zarobljenika.
Predsednici FHP kasetu je u novembru 2004. godine dao Duško Kosanović, bivši pripadnik "Škorpiona", koji je u jedinici bio kamerman. Objasnio je da on nije autor snimka, već da mu je kasetu dao Slobodan Stojković, koji ga je na trnovskom ratištu odmenio na poslovima snimanja. Kosanović je 2004. godine već započeo pregovore o svedočenju pred haškim sudom. Postavio je uslov da kaseta ne bude prikazana u Srbiji, dok on ne napusti zemlju.
Ključni dokaz
U februaru 2005. godine, Nataša Kandić odnosi snimak egzekucije srpskom tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću. Pogledavši sadržaj kasete, Vukčević obaveštava policiju. Odmah je obezbeđena zaštita svedoka, a "Škorpioni" su locirani i "stavljeni na mere".
Slobodan Medić, komandant te jedinice, kao i Pera Petrašević, Aleksandar Medić, Aleksandar Vukov i Branislav Medić živeli su u okolini Šida, neki od njih su bili veoma imućni. Posle četiri meseca policijske istrage, uhapšeni su za nekoliko dana, odmah po emitovanju snimka u Hagu. Slobodan Davidović, jedan od egzekutora, uhapšen je, a kasnije i osuđen u Hrvatskoj, čiji je državljanin, dok je Milorad Momić u bekstvu u inostranstvu. Ostali učesnici likvidacije identifikovani su samo po nadimcima Đole Šiptar i Miša Turčin.
Duško Kosanović je u maju 2005. godine napustio Srbiju i sada je pod zaštitom Tribunala u Hagu. On je haškom sudu dostavio kopiju egzekucije muslimana u Trnovu, dok je Srbiji ostavio original. Ipak, u procesu pred srpskim sudom svedočio je posredno, video linkom. Potresni snimak ubijanja pretučenih i vezanih zarobljenika kojima su "Škorpioni" pucali u leđa, prikazan je na suđenju kao ključni dokaz tužilaštva. To je bilo prvi put da se na jednom suđenju prikaže video zapis ubistva.
Neke od žrtava, koje su se do tada vodile kao nestale, prepoznale su njihove porodice, videvši egzekuciju kao udarnu vest na televiziji. Dve majke prepoznale su svoje sinove. Na osnovu video zapisa i DNK analize, kao žrtve su identifikovani Safet Fejzić, Azmir Alispahić, Sidik Salkić, Smajl Ibrahimović, Dino Salihović i Juso Delić.
Advokati optuženih su na suđenju tražili da Nataša Kandić bude saslušana kao svedok, jer ima informacije o tome kako je kaseta dospela pred haški i pred naš sud. Odbrana je predlagala da sud izdvoji kasetu iz dokaznog materijala, sumnjajući u verodostojnost njenog sadržaja. Čuli su se prigovori da je Kosanović izbrisao delove snimka na kojima se vidi Momić, jer su njih dvojica rođaci. Međutim, autentičnost video i audio materijala potvrđena je veštačenjem.
Uspomena na zločin
Na suđenju se čulo da je Slobodan Stojković, autor snimka, kasetu predao Kosanoviću odmah po povratku "Škorpiona" u Đeletovce. Kosanović je tvrdio da je kasetu umnožio i dao Slobodanu Mediću. On je porekao da je sa snimka uklonio Momića, dok je Stojković tvrdio da mu se čini da na kaseti nedostaju delovi gde "Davidović overava zarobljenike, a Momić i Branislav Medić pucaju u poslednju dvojicu". Stojković je tvrdio da je zločin snimio po naređenju svog imenjaka Medića, koji je želeo da ima "uspomenu".
Slobodan Medić je do kraja suđenja tvrdio da nije naredio ni streljanje ni snimanje, da je snimak video prvi put 2005. godine na televiziji i da bi bila ludost narediti zločin i sve to snimiti kamerom. "Tog kamermana ubio bih kao zeca", kazao je komandant "Škorpiona".
Postojanje snimka likvidacije muslimanskih zarobljenika, sudeći prema izjavama sa suđenja, nije bilo strogo čuvana tajna ni tokom prethodnih deset godina u Šidu i okolini. Neki svedoci na suđenju su govorili da je kasetu sa snimkom streljanja zarobljenika čak bilo moguće iznajmiti u jednom video klubu u tom gradu.
"Ta kaseta je šetala po video klubovima u Šidu, znam da je bilo moguće iznajmiti je u video klubu ′Laser′. To je bila javna tajna, gledao je ko je hteo. Duško Kosanović je predlagao da se kaseta proda Nataši Kandić ako se izbriše deo snimka gde se vidi Momić", rekao je optuženi Aleksandar Medić.
Petrašević je izjavio da je u Đeletovcima negodovao zbog snimka zločina, ali da ga je, kako tvrdi, komandant umirio rečima: "Ne boj se, to će biti prikazano samo jednoj osobi".
Porodice ubijenih muslimanskih zarobljenika smatraju da su "Škorpioni" bili oružana snaga Srbije. Sud je utvrdio da je ta jedinica bila paravojna formacija, da je streljanje naredio Slobodan Medić i da nikoga nije bilo iznad njega. Komandantu jedinice izrečena je dvadesetogodišnja robija, što je maksimalna kazna po našem zakonu. Sudija Gordana Božilović-Petrović obrazložila je da su "Škorpione" činili pripadnici obezbeđenja naftnih bušotina koji su bili zaposleni u Naftnoj industriji međunarodno nepriznate RSK, a nije bilo dokaza za tvrdnju iz optužnice da je Mediću komandu o streljanju izdao nepoznati oficir Vojske Republike Srpske.
--------------------------------------------------------------------------
Od naftnih polja do Podujeva
Odred "Boca", kako su se "Škorpioni" prvo zvali, nastao je u proleće 1992. godine, posle povlačenja vojske, kada se u Đeletovcima ukazala potreba za obezbeđenjem naftnih polja u neposrednoj blizini granice sa Hrvatskom. Obezbeđenje Naftne industrije Krajine vodio je Slobodan Medić. Tokom narednih godina jedinica je okupila veliki broj ljudi, a prema nekim informacijama kroz nju je prošlo 2.500 ljudi, privučenih dobrim platama.
"Škorpioni" su tri puta odlazili na ratište, gde su bili pod komandom Vukovarskog korpusa, u Bihać, u Kladušu i u Trnovo. Na poslednjem terenu u Trnovu priključeni su Vojsci Republike Srpske.
Kako se na suđenju čulo, "Škorpioni" su rasformirani 1996. godine, posle čega su ušli u rezervni sastav Specijalnih antiterorističkih jedinica MUP-a Srbije. U martu 1999. godine sa istim komandnim sastavom "Škorpioni" su upućeni na Kosmet. Pripadnici te jedinice dovedeni su u vezu sa ubistvom 14 albanskih civila i teško ranjavanje petoro dece 28. marta 1999. godine u Podujevu, zbog čega je na 20 godina zatvora osuđen samo jedan "škorpion", Saša Cvjetan.
-------------------------------------------------------------------------
Žalba Tužilaštva
Tužilaštvo za ratne zločine uložiće žalbu Vrhovnom sudu Srbije na presudu "Škorpionima", potvrdio nam je Bruno Vekarić, portparol tužilaštva. On za sada ne može da se izjasni o navodima buduće žalbe, jer tužilaštvo još nije dobilo takozvani pisani otpravak presude, u kome će detaljnije biti objašnjena prvostepena odluka.
Očekuje se da će tužilaštvo u drugostepenom postupku tražiti maksimalne kazne za sve optužene, kako je zamenik tužioca Nebojša Marković i rekao u završnoj reči.
Dorotea Čarnić
[objavljeno: 12.04.2007.]
