Izvor: BKTV News, 09.Sep.2013, 21:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Životni standard: „Druga ruka“ firmirane robe
Veliki broj građana Srbije (od 30 do 40 odsto) kupuje neophodne stvari po „buvljacima” ili nošenu robu iz uvoza. Tako dolazimo do socijalne potražnje polovnog, nošenog kućnog nameštaja, do firmirane polovne garderobe. Godišnje se dopremi od 500 do 600 tona ovakve garderobe. Ovi poslovi postaju veoma unosni. Polovna roba je nekada bila namenjena najsiromašnijima, delila se preko „Crvenog krsta“, a danas se u takvim radnjama oblači 30 odsto građana Srbije i sve više onih koji su >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << nekada bili „srednja klasa”. Građani se sve češće okreću i salonima koji nude polovni nameštaj. U salonima polovnog nameštaja može se naći sve: od kašičice do američkih plakara. Nije reč o antikvarnicama, već o velikim tržištima polovne ili stare robe.
To sve govori o standardu nacije, ukusu građana, ali i nasušnoj potrebi da se preživi. Broj onih koji kupe godišnje nove aparate bele tehnike, elektronike ili nameštaja je sve manji. Istovremeno, kvalitet kupljene „nove robe“ je veoma sumnjiv. Srbija kao da postaje deo globalnog „buvljaka“. Po svim gradovima srbije cveta „karton“ trgovina. Na sve strane niču kineske radnje sa jeftinom robom. Jurnjava po velikim marketima za evropskom robom postaje „hit”, ali i ta roba postaje „orginal falsifikata”.
Hiljade znatiželjnih je dugo čekalo da u „stampedu“ opasnom po život uđu među prvima u prodavnice švedske modne kuće „H&M“ u Srbiji. Ljudi su bili spremni da čekaju satima u redu koji se protezao i van TC „Delta siti“ za odevni komad smeštenog u 2.100 kvadrata šoping raja. Mediji beleže neverovatne situacije: „Osim širokog asortimana muške i ženske odeće za sve uzraste, kao i modnih dodataka i kozmetike, najava da će prvih 300 posetilaca biti nagrađeni sa vaučerima od 1.500 dinara, kao i popust od 20 odsto za prvi kupljeni komad, potpuno su blokirale atrijum i plato tržnog centra”. Cilj je široka rasprodaja svega i svačega, jer su građani Srbije željni evropske robe koja nije uvek onog kvaliteta koji ima u prodavnicama države iz koje dolazi.
Sve je više stranih firmi sa ekskluzivnom brendiranom robom. Samo se pitamo kako prosečan građanin Srbije da se oblači u velikim evropskim trgovinama ako se dnevni budžet za prosečnu porodicu kreće u rasponu od 500 do 2500 dinara. Za one koji imaju više od 4000 dinara dnevno može da se i pronađe po nešto. Za većinu, na žalost, samo po neka „krpica“.
Tomislav Kresović
Tweet
