Izvor: Politika, 12.Nov.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život posvećen kriminalistici
Zbog čega se u policiji prave tropozni profili osumnjičenih i zašto ne postoji savršen zločin, za „Politiku” govori profesor dr Živojin Aleksić
Čovek koji je uveo primenu detektora laži u policije nekadašnje SFRJ, a kriminalistiku kao poseban predmet na Pravnom fakultetu u Beogradu, profesor dr Živojin Žika Aleksić, danas ima 80 godina i pri tom je zadržao vedar i stvaralački duh, zbog kojeg čitav niz generacija pravnika pamti njegova predavanja. Srpsko Udruženje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za krivičnopravnu teoriju i praksu uručiće mu 23. decembra priznanje za poseban doprinos razvoju krivičnog prava.
– Pristižu mi razna priznanja i sve me to podseća na neželjeni parastos – kaže profesor Aleksić u razgovoru za „Politiku”.
Kriminalistiku je specijalizirao 1963. godine u Lozani, kod čuvenog profesora Bišopa, Interpolovog eksperta koji je metodom veštačenja ušne školjke otkrio lažnu princezu Anastasiju Romanov kada se ona pojavila, tvrdeći da nije ubijena i tražeći deponovano blago Romanovih u Švajcarskoj. Spor s lažnom princezom trajao je tridesetak godina.
– Kada su vlasti od mene tražile da utvrdim da li postoje dva Tita, setio sam se tehnike veštačenja uva. Ne postoje dva čoveka sa istim ušima. Ušne školjke imaju oko 50 karakteristika na osnovu kojih se može utvrđivati identitet. Najstarija fotografija koju sam imao bila je policijska fotografija iz 1928. godine, kada je Tito uhapšen zbog bombaškog napada u Zagrebu. Veštačenjem uva utvrdio sam da je to jedan isti čovek od 1928. godine do kraja života – kaže profesor Aleksić.
Domaća štampa nije objavila rezultate tog veštačenja, ali su prestali da izlaze feljtoni o dva Tita, koji su se pojavili posle njegove smrti. Svetska štampa prenela je sve detalje i zaključak profesora Aleksića: „U posmatranom periodu bio je jedan Tito, a lično mislim da je i jedan Tito bio dovoljan za Srbe”.
Još jednom je, u naslednom sporu, primenio ovu metodu veštačenja, zbog koje se upravo i prave „tropozni profili” osumnjičenih u policiji – anfas, poluprofil i profil.
Profesor Aleksić bio je kopredsednik Svetskog udruženja profesora prava, zajedno sa Džoom Hazardom, dekanom Univerziteta Kolumbija. U okviru Ujedinjenih nacija specijalizovao se i radio na borbi protiv zloupotrebe opojnih droga, a u Srbiji se aktivno suprotstavio legalizaciji marihuane. Predavao je na univerzitetima u Americi, Japanu, Kini, Rusiji, Australiji, Nemačkoj, Engleskoj, čak i na Filipinima. Bio je predstavnik SFRJ u Međunarodnom udruženju za krivično pravo, član je Srpskog naučnog društva, a 1971. godine dodeljen mu je Orden rada sa zlatnim vencem.
Na Pravnom fakultetu je još kao student osnovao Stručnu grupu za kriminalistiku, koja postoji i danas, a ugostila je stotine domaćih i stranih policijskih stručnjaka i veštaka. To je bila „kriminalistika iz prve ruke”, koju je upijalo oko 50 generacija svršenih pravnika.
Iako je autor pravnih i kriminalističkih pojmova u enciklopedijama, kao i više od 30 monografija i udžbenika, profesor Aleksić je najjači utisak uvek ostavljao u neposrednom kontaktu sa studentima i pred javnošću. Predavao je na svim pravnim fakultetima u SFRJ i bio je mentor svima koji su doktorirali na kriminalističkim temama u bivšoj Jugoslaviji. Pomogao je osnivanje policijskih akademija u Beogradu, Zagrebu, Skoplju i Ljubljani.
– Piše i govori autoritativno i originalno, jasnim i jednostavnim, svima bliskim i razumljivim stilom. Njegova predavanja ostaju dugo u pamćenju slušalaca, kako po šarmu koji karakteriše njegov nastup, tako i po želji slušalaca da što duže traju – kaže profesor dr Stanko Bejatović, predsednik Udruženja za krivičnopravnu teoriju i praksu.
„Njegovo ime je sinonim za kompletnu kriminalističku nauku ovog sveta, a to čini poseban ugled i čast jugoslovenskoj nauci”, zapisao je u svojoj knjizi „Svedok istorije” advokat Veljko Guberina.
– Mislim da je moja najveća zasluga u tome što sam uveo kriminalistiku kao predmet na Pravnom fakultetu, koja je do tada smatrana policijskom naukom. Kriminalistika nas uči da je uvek problem samo u tome da li su tragovi pronađeni i pravilno protumačeni ili nisu. Ako postoje tragovi – nema tog zločina koji se ne može rešiti – kaže profesor.
Poslednjih nekoliko godina bavio se veštačenjem rukopisa, otkrivao umetnute „nule” na priznanicama i razne falsifikate. Više puta veštačio je dokumenta pred Tribunalom u Hagu. Njegove knjige, koje su prevođene na strane jezike, posvećene su naučnom otkrivanju zločina. Jedna od njih je i „Tasin dnevnik”, knjiga o prvom učenom srpskom policajcu Tasi Milenkoviću. Dešifrovanju njegovih rukopisa, s kraja 19. veka, profesor Aleksić je posvetio pet godina rada.
– Danas policijski službenici često greše kada misle da su otkrivanjem jedne laži osumnjičenog dokazali njegovu krivicu. Ljudi lažu iz raznoraznih razloga, koji ne moraju imati nikakve veze s krivičnim delom koje je predmet istrage. Ima jedna kineska izreka koja kaže: Otkriti pola istine je gore od laži – ističe profesor Aleksić.
Na kraju podseća da ne postoje savršeni zločini, već samo nesavršene istrage.
Aleksandra Petrović
-----------------------------------------------------------
Identifikacija žrtava avionske nesreće
– Kada se avion JAT-a srušio u Erdžanu, u turskom delu Kipra, čuveni forenzičar Bata Pejaković i ja bili smo pozvani da identifikujemo žrtve. U pitanju je bila posada našeg aviona, koji je bio iznajmljen Turskoj. Poveli smo JAT-ovog lekara, koji je imao stomatološke kartone pilota i stjuardesa. Za jedan dan identifikovali smo žrtve na osnovu vilica i tako pomogli da budu predate porodicama i dostojno sahranjene – priča profesor Aleksić.
objavljeno: 13.11.2011
