Izvor: BKTV News, 18.Nov.2013, 15:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život bez elana: Radnici-patnici
Poznati filozof i humanista Bertrand Rasel koji je doživeo 98 godinu, u eseju iz 1932. konstatovao je da kad bi se društvom bolje upravljalo, svaki čovek morao bi da radi samo četiri sata dnevno. Tako kratak radni dan omogućio bi mu da ispuni sve potrebe i obezbedi sve životne udobnosti, a ostatak dana mogao bi da posveti nauci, slikanju, pisanju. Raselov zemljak, ekonomista Džon Mejnard Kejns (1883-1946) je tridesetih godina prošlog veka, procenjivao da „njegovi unuci“ do 2030. godine >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << neće morati da rade više od 15 sati sedmično. OECD tvrdi da većina ljudi na svetu danas ima manje radnih sati nego 1990. godine, prenosi „Ekonomist“.
Najviše radnih sati beleže Grci, čak 2.000 godišnje. Nemci rade samo 1.400 sati godišnje. Nemci su, međutim, 70 odsto produktivniji od Grka. Ako se sada vratimo na rad u Srbiji onda možemo da kažemo da je velika sreća uopšte imati radno mesto. Drugo, stručnjaci su izračunali još osamdesetih godina da je efektivni rad u industriji i privredi u bivšoj Jugoslaviji bio nešto više od pet časova. Kada se odbiju svi radni prekidi, odmori, pauza za doručak, ručak i drugi zastoji prosečan zaposleni u Srbiji je do 1990. godine radio oko pet časova. Danas je ta efektiva još i kraća sa stanovišta radnog učinka, cene rada po radnom času, visine plate, produktivnosti i zadovoljstva zaposlenih svojim radom.
Srbija nema dobru organizaciju rada, pa se negde radi po vremenskom modelu ser Rasela ili Kejnsa. Ako se bolje sagledaju svi elementi rada u Srbiji, može se reći da smo na dnu evropske lestvice i po kvalitetu rada i po organizaciji radnog mesta. Najbolje se rad i radno vreme može sagledati u državnoj administraciji, bankama, sudovima gde su mere evropskog rada u Srbiji van realne upotrebe i normiranja. Za jedan sat koji provede na poslu Evropljanin prosečno zaradi 28 evra, dok u Srbiji sat vremena rada poslodavci plaćaju tek tri evra. Međutim, iz Eurostata napominju da se u evrozoni i dalje mogu konstatovati značajne razlike u primanjima, pa tako, na primer, zaposleni u Bugarskoj dobije 3,7 evra za sat rada, u Rumuniji 4,4 evra ili Litvaniji 5,8 evra, dok sa druge strane zaposleni u Danskoj prime 37,2 evra, a u Švedskoj 39 evra. Dok zaposleni u Francuskoj za sat zaradi prosečno 34 evra, u Srbiji njegov kolega na toliko para može da računa tek posle više od 15 časova.
Istraživanje Unije poslodavaca pokazuje da je malo radnika u Srbiji koji rade puno radno vreme, odnosno osam sati. Takvih je tek 9,4 odsto. Na uzorku od 242 kompanije u kojima radi skoro 15.000 ljudi, istraživanje je pokazalo da oko 17,4 odsto zaposlenih efektivno radi pet sati, 16,5 odsto svega tri sata dnevno, a 1,2 odsto njih efektivno je angažovano manje od jednog sata. U domaćim kompanijama 23,2 odsto radnika koristi pauzu dužu od jednog sata, a 22,9 odsto odmara se 30 minuta. Za godinu dana, čak 29 odsto zaposlenih traži šest do deset puta slobodan dan, a 25 odsto njih čak 16 do 20 puta.
Tomislav Kresović
Tweet
