Izvor: Glas javnosti, 02.Mar.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žestoko se branila
BEOGRAD - Dragan Todorović Beli (56), bivši vlasnik Agencije za druženje, poznanstva i sklapanje brakova „Džetset“ sa Novog Beograda, optužen da je 12. marta 2002. godine u hotelu „Srbija“ ubio Anisu Subašić (23) iz Bijeljine, na optuženičku klupu beogradskog Okružnog suda ponovo će sesti 20. marta.
Predmet je, posle nekoliko godina pauze, u rad dobio sudija Dragoljub Zdravković, koji s glavnim pretresom kreće ispočetka. Optuženi Todorović prvi put je odbranu izneo >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << 25. novembra 2003. godine. On je tada negirao da je ubio Subašićevu tako što ju je nekoliko puta udario pikslom u glavu i telo, a onda rukama nastavio da je steže oko vrata, od čega se ona ugušila.
Todorović je ispričao da je Subašićevu upoznao kada se javila na oglas njegove agencije rekavši mu da zna o čemu se radi. Sat vremena je koštao 100 maraka, a pola 50 DM. Pola je išlo njoj, a pola agenciji, koju je zatvorio zbog pritiska policije. Međutim, kako je rekao, dan pre ubistva ona ga je pozvala i tada su se dogovorili da se vide. Tokom tog susreta imali su seksualni odnos u automobilu, koji je on hteo da joj plati. Ona nije htela da primi novac, ali je on insistirao: „Ne, ti si ovde došla da radiš za pare“, pa joj je dao „700 ili 800 dinara“. Ceo susret je trajao oko sat vremena, objasnio je, jer je ona žurila da se s nekim nađe na Slaviji.
Razbacani nokti
Kada mu je sudija Biljana Sinanović, koja je tada predsedavala većem, pokazala fotografije Subašićeve snimljene posle zločina, čija sadržina inače jasno govori o brutalnosti napada, Todorović je mirno gledao u njih, da bi posle promišljanja rekao da ne može da je prepozna, ali da boja kose odgovara njenoj.
Na pretresu održanom 16. decembra 2004. godine veštak Dragan Ječmenica je rekao da je Subašićeva bila svesna tokom napada i da je pružala otpor, dok je njegov kolega Dušan Keckarević rekao da se nijedan nađeni trag DNK nađen na mestu zločina ne podudara s DNK optuženog Todorovića.
Ječmenica je rekao da ne može potpuno precizno da se utvrdi vreme kada je Subašićeva preminula. Prema njegovim rečima, da su forenzičari izašli na mesto događaja, što nije praksa kod nas, mogli bi da utvrde tačno vreme smrti, a ovako je to moglo da se oceni samo približno. Veštak je naveo da kod ubijene nisu konstatovani objektivni znaci da je nanošenju povreda prethodio seksualni odnos, ali nije isključio mogućnost da ga je bilo uz upotrebu kondoma. Ječmenica je rekao da su veštački nokti nađeni razbacani po sobi, ali da nisu detaljnije istraživali tragove kože ispod noktiju pokojne.
Dopunska analiza
Keckarević je na pitanje zašto nije analiziran trag broj 9, odnosno dlake koje su nađene na drvenoj stolici na kojoj je bilo i tragova krvi, rekao je da su zaključili da one potiču od udarca u glavu ubijene. Keckarević je istakao da su dlake problematične za veštačenje ako nemaju koren, kao i da su neke od tragova oni dobili tek te 2004, tako da je u međuvremenu došlo do razgradnje DNK materijala.
Optuženi Todorović branio se sa slobode od kad su stigli rezultati DNK analize prema kojima dlake pronađene na telu pokojne Subašićeve nisu njegove.
Predsedavajuća sudija Biljana Sinanović je 2005. godine prihvatila predlog tužioca da Biološki fakultet u Beogradu uradi dopunsku analizu tragova sa mesta zločina, tačnije tkiva nađenog ispod veštačkih noktiju, kako bi se utvrdilo da li pripadaju optuženom.
