Izvor: Blic, 29.Jul.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ženu proganjao mesecima pre ubistva
BEOGRAD - Pretio joj je, maltretirao i nju i decu. Bio je manijak, psihički bolestan. Prijavila ga je policiji. Oduzeli su mu u martu oružje i zabranili mu da joj priđe na 200 metara. Ni to joj, međutim, nije pomoglo. Bolesnik ju je našao i izmasakrirao je na ulici - tihim glasom priča Stanoje Petrović, brat Zlatane Filipović (45) koju je prekjuče na Karaburmi nožem ubio suprug Slavoljub Filipović (44). Slavoljub se, zatim, ubio, takođe na ulici.
Zlatanina rodbina okupila >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << se juče u kući njenog brata u Bariču. Deca, 21-godišnja Dijana i godinu dana mlađi sin Ivan otišli su u Beograd da, kako kažu, „završe poslove na Institutu i oko sahrane".
- Propatila je pored njega. Iz Vinče, gde su živeli kao podstanari, sa ćerkom je pobegla pre nekoliko meseci. Ali nastavio je da ih proganja i muči. Poslednji put sam je videla nedelju dana pre tragedije. Plašila se i predosećala da će joj se desiti nešto loše. Rekla je samo: „Neće ovo izaći na dobro" - priča Zlatanina sestra Bogdanka.
Zlatana je sestru primila u iznajmljeni stan na Karaburmi u blizini prodavnice u kojoj je radila. Ona i Dijana živele su u malenoj sobi s kuhinjom. Ivan je ostao s ocem u Vinči, ali je majku i sestru finansijski pomagao. Iako su, kaže
Bogdanka, jedva preživljavale od Zlatanine plate, psihički su se malo sredile.
- Sestra mi je ispričala da ju je nekoliko dana ranije Slavoljub sačekao na ulazu u zgradu. Pretio joj je, terao da mu se vrati. Upozorila ga je da mu je zabranjeno da joj priđe, na šta joj je ponudio telefon, rekavši: „Zovi policiju". Na kraju je pozvao na kafu, a kada je to odbila, otišao je - priča Bogdanka.
I Bogdanka i Zlatanin brat Stanoje tvrde da je Zlatana od momenta kada je upoznala Slavoljuba u BIP-u, gde su oboje radili, trpela torturu.
- Bio je patološki ljubomoran. Nije joj dozvoljavao da razgovara s ljudima, da se druži. Samo posao, kuća. Trpela je, a onda se rodilo prvo dete. Bilo ju je sramota da ga napusti, mislila je na to šta će reći porodica, komšije. Ubrzo je rodila i drugo dete, a tortura je postala veća - kažu uglas.
Zlatana je 1991. godine napustila posao u BIP-u. Rođaci pričaju da je jedina njena veza sa spoljnim svetom bila televizija. Koliko znaju, Slavoljub je nije tukao, ali je imao običaj da nađe jednu mrvicu i da joj ceo dan „popuje" o tome kakva je žena i domaćica.
- Onda je otišao u Italiju, gde je vozio kamion pet godina. I tamo je znao šta ona radi ovde. Po povratku, početkom ove godine, nastavio je da ih maltretira, psihički izluđuje, a ćerka Dijana, koja je inače dobar student Pravnog fakulteta, nije mogla da uči. Kada je dete Zlatani predložilo da popiju nešto i okončaju život, sestra je odlučila da napusti Slavoljuba. Želela je da spase dete, da Dijana završi fakultet, postane čovek - kaže Bogdanka.
Nakon napuštanja zajedničkog doma u Vinči, Zlatana je s ćerkom otišla kod brata u Barič. Međutim, Slavoljub je dolazio i tamo joj pretio, i prijavila ga je policiji. Upozoren je da ne sme da joj prilazi i oduzeto mu je oružje. Zlatana se, zatim, zaposlila i sa Dijanom preselila na Karaburmu. Slavoljub ih je našao i tamo i nastavio da ih proganja i maltretira.
- Ćerka ga je zvala da joj da hiljadu dinara za markicu. Rekao joj je da dođe u Ustaničku ulicu, i posle dugog čekanja, pojavio se. Odmerio je dete i nije joj dao pare, već je rekao da sutradan dođe u Vinču. Dijana je otišla i tamo. Bila je šokirana u kakvom neredu živi, sredila je kuću, ali joj on ni tada nije dao pare za markicu - kaže Bogdanka.
Apel za pomoć deci
Porodica Zlatane Filipović kaže da su deca Dijana i Ivan sada ostali sami.
- Nemaju ni stan, ni posao. Dijana je redovan i dobar student Pravnog fakulteta. Treba im pomoći, naći smeštaj i posao za Ivana da mogu da prežive i da Dijana završi fakultet - kažu rođaci, koji nemaju finansijske mogućnosti da Dijani i Ivanu pomognu. Rođaci zbog toga apeluje na dobre ljude i na državne institucije da pruže pomoć Zlataninoj deci.
