Izvor: Blic, 19.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Željni posla i dokazivanja
KRAGUJEVAC - Na evidenciji kragujevačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje ima 1.200 invalida, a tokom protekle godine je samo 66 lica sa telesnim oštećenjem dobilo radno mesto. Zato je ovonedeljni sajam za zapošljavanje invalida bio izuzetno posećen. Za poslove koje je ponudilo 17 firmi javilo se više stotina lica sa lakšim pa i najtežim invaliditetima.
Prema rečima Ljiljane Petrović, direktora Nacionalne službe za zapošljavanje, samo u kol centrima, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << gde radnici daju informacije korisnicima preko računarskog sistema, može da se uposli u ovoj godini 5.000 invalida u Srbiji. Prednost je što su ta radna mesta izvesna, a svi invalidi taj posao mogu da rade od kuće.
- Po prvi put su zainteresovane i velike firme za upošljavanje invalida, kao što je „Zastava". Poslodavci imaju veliki motiv, jer dobijaju od države 100.000 dinara za opremanje radnog mesta, i svakog meseca 80 odsto od prosečne zarade u republici koja po poslednjoj statistici iznosi 36.000 dinara. Porezi i doprinosi radnika su im subvencionisani u periodu od naredne tri godine - kaže Ljiljana Petrović.
Maja Stojanović je kao dete imala tešku operaciju srca. Zbog toga je osoba sa smanjenom zapošljivošću. Ona je na sajam došla da u svojoj umetničkoj radionici zaposli invalida.
- Znam kako je teško biti invalid i još teže je naći posao. Godinama sam radila na crno, mučila se, a onda sam otvorila radionicu za proizvodnju nakita „Vitraž Tifani". Sve je ručni, unikatni rad, a invalidi su najbolji radnici. Odgovorni su, vredni... Sretni su kada nađu posao, znaju da se dokažu svojim pravim kvalitetima - kaže Maja, inače diplomirani hemičar.
Mada u Udruženju paraplegičara Šumadije od 40 članova ima samo četvoro koji su sposobni za rad, niko od njih nije do sada dobio posao. Sekretar ovog udruženja Milan Grbović kaže da među njima ima i obrazovanih ljudi, pa i jedan magistar istorije umetnosti, koji nikada nisu radili samo zato što su invalidi.
- Naši sposobni članovi mogu da obavljaju sve poslove koji se rade sedeći. Danas je to uglavnom vezano za rad na kompjuteru. Mnogi invalidi su obučeni za rad na računarima, mnogi su na kursevima naučili strane jezike. Zato nema pravog razloga da im se ne pruži šansa da se iskažu i da dokažu da mogu da budu odlični radnici - kaže Milan Grbović.
Među licima sa invaliditetom, koja su došla na Sajam zapošljavanja da potraže posao, zatekli smo i Lucu Milenković. Ima 37 godina i nikada nije radila.
- Imam muža koji radi u propaloj firmi koja dugo čeka kupca i sina. Treba mi posao, da preživimo od početka do kraja meseca. Ne biram posao. Bolesna sam od epilepsije, ali bih mogla da radim kao čistačica u nekoj firmi. Dobila sam jednu ponudu, a još dva poslodavca su obećala da će me pozvati na razgovor. Nadam se da ću imati sreće - kaže Luca.
