Izvor: Blic, 15.Maj.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Željko je sanjao Izrael
Željko je sanjao Izrael
Željko Mrvica, dvedesetpetogodišnji Novosađanin koji je poginuo u nedavnim sukobima Hamasa i izraelske vojske u pojasu Gaze, biće sahranjen sledeće nedelje na Jevrejskom groblju u Novom Sadu. Tačan datum sahrane tragično preminulog mladića za sada još nije moguće odrediti s obzirom da procedura oko preuzimanja njegovog tela iz Izraela još nije privedena kraju.
Mladi Novosađanin, koji se u Izrael, zemlju svojih predaka, preselio pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dve godine i tamo služio vojsku, poginuo je u utorak, 11. maja, u prepodnevnim satima u izuzetno jakoj eksploziji, kada je oklopno vozilo u kome se nalazio naletelo na podmetnutu bombu u Gazi. U tom napadu Hamasa pored Željka Mrvice poginula su još petorica izraelskih vojnika. Željkovi saborci sahranjeni su prekjuče. Gubitak koji je u ovom napadu zadobila izraelska vojka, prema pisanju medija, najjači je u poslednje dve godine. Mladići koji su poginuli u ovom napadu ostali su u Izraelu upamćeni kao heroji.
Hteo je da bude specijalac
U Novom Sadu, gradu gde je stigao sa šest godina iz rodnog Zemuna i gde mu i danas žive majka Ružica i sestra Milena, Željko je poslednji put boravio pre oko mesec dana. Prilikom tog kratkog odsustva, koje je iskoristio da poseti porodicu, Željko je posetio i prijatelje iz džudo kluba 'Slavija', gde je i napravio prve sportske korake. Prilikom ove posete, priča njegov klupski kolega Svetislav Dragović, bio je veseo i imao je mnoštvo planova.
- Pričao nam je da mu je dobro u Izraelu. Želeo je da uspe u vojsci i da uđe u specijalne jedinice jer je smatrao da će mu to doneti daleko bolji status u društvu i pomoći mu u budućnosti. Paralelno sa uspehom u vojsci, kojoj se pridružio kako bi bolje upoznao mentalitet i lakše savladao jezik, želeo je i da otvori privatnu džudo školu - priča Željkov trener Živan Mihajlović.
Asketski život
U džudo klub, priča nam Mihajlović, Željko je stigao sa svojih šesnaest godina i od prvog trenutka najviše interesovanja pokazivao je za tehniku i pravila sporta, a ne za takmičenja.
- Kao da se od početka školovao za trenera, i u tome je i uspeo. Njega takmičenja nisu puno zanimala, ali je prosto neverovatno koliko je brzo savladao tehniku džudoa. Bio je posvećen sportu i vojsci, pravi spartanac - priča Mihajlović. Kao upornog i vrednog petlića kluba 'Slavija' sećaju ga se i u Džudo savezu Vojvodine, gde od sekretara Vlastimira Barna saznajemo da je Željko prve poteze naučio od Svetozara Mihajlovića Draže, veterana novosadskog džudoa.
Kako se ponašao u sportskim vodama, takav je bio i u privatnom životu. Prema priči Mihajlovića, živeo je kao pravi asketa, željan da uspe u onome što je naumio i u džudo sali provodio je bar sat vremena dnevno. Ali, to mu nije smetalo da zadrži urođenu komunikativnost i vedrinu. Pre Izraela, priča Mihajlović, Željko je putovao i u Ameriku, gde je kraće vreme radio kao trener na Floridi.
U Srednjoj građevinskoj školi, gde je 1998. godine maturirao na smeru geometar u jednoj od poslednjih generacija sada penzionisanog profesora Radoša Vujadinovića, Željka se sećaju kao živahnog mladića. Jedna od njegovih profesorki seća se da je umeo da bude nestašan, kao i većina dečaka tog uzrasta. Ocene koje su iza njega ostale u matičnoj knjizi škole pokazuju da je, iako nije bio među najboljim đacima, uvek radio na onome što ga je zaista zanimalo. H. D.
