Izvor: Blic, 29.Jul.2002, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zbog ilegalaca sve teže do viza
Zbog ilegalaca sve teže do viza
BEOGRAD - Tek kada Jugoslavija potpuno obezbedi svoje granice i prestane da bude važna tranzitna zemlja za ilegalne imigrante i belo roblje, državljani SRJ mogu da očekuju jednostavniji i lakši vizni režim za većinu zapadnih zemalja. Dotad se, uprkos drugačijim najavama nekih političara, ništa značajno neće menjati u načinu dobijanja viza za zemlje EU i SAD - kaže za 'Blic' izvor iz Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Kako je prošle nedelje objavljeno, za samo tri dana mađarski graničari su uhvatili više od 100 ilegalaca koji su u zemlju ušli iz Jugoslavije, među kojima je najviše Avganistanaca, Iračana, ali i državljana drugih azijskih zemalja. Istovremeno, naša policija je saopštila da je na području Zaječara ove godine uhvaćeno 125 ilegalnih imigranata iz Azije i Afrike, takođe najviše Avganistanaca i Iračana, ali i Tunižana, Egipćana, Iranaca, Sudanaca... Prema rečima policajaca, teškoću u njihovom otkrivanju predstavlja teren duž granice s Bugarskom i Rumunijom koji je delom veoma nepristupačan, ali i činjenica da su krijumčari ilegalaca izuzetno organizovani i obavešteni. O tome svedoči slučaj s kraja prošle nedelje, kada je grupa od preko 30 imigranata, očigledno obaveštena da je čeka zaseda, vraćena u Bugarsku.
Naš sagovornik iz savezne policije napominje da bi Jugoslavija, kao što je to uradila Mađarska, ukoliko želi da se približi Evropskoj uniji, što pre morala da ispuni jedan od važnih preduslova - da potpuno zaštiti svoje granice. Mađari su zahvaljujući donacijama i savremenim sistemima sa elektronskim senzorima u potpunosti zaštitili granice, pa su sada putevi emigranata iz Afrike, Azije i nekih istočnoevropskih zemalja prebačeni u SRJ.
Prema rečima našeg sagovornika, jugoslovenski, rumunski i bugarski kiminalci odavno zajednički rade na ovom 'poslu'. Ilegalce, koji po prethodnom dogovoru beže iz kampova u Rumuniji i Bugarskoj, tamošnji kriminalci prebacuju do svojih 'centara' na Dunavu. Tu im se uništavaju sva dokumenta koja su im izdata, potom obavlja 'primopredaja', a posle naši kriminalci organizuju njihov put ka Šapcu, onda preko Drine ka Bosni i dalje ka zapadnoj Evropi.
Sada se samo deo ilegalaca prebacuje u pravcu Mađarske, a, po rečima našeg sagovornika, u Jugoslaviji se za ilegalce najviše koriste dva pravca, oba preko ravnice - jedan ka Plandištu i Vršcu, a drugi, 'vodenim putem', preko Dunava. Prema postojećim podacima, SRJ za oko 70 odsto ilegalaca predstavlja tranzitnu zemlju ka zapadnoj Evropi. Međutim, poseban problem je što oko 20 odsto ilegalaca predstavljaju sami državljani SRJ, uglavnom Albanci sa Kosova, koji se najčešće preko Albanije, ali i preko Crne Gore, čamcima prebacuju za Italiju. Za samo desetak odsto ilegalaca SRJ je 'destinacija', a to su u većini devojke iz istočnoevropskih zemalja koje se kod nas bave prostitucijom. One istim kanalima kao i drugi ilegalci dolaze u Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Poseban problem, objašnjava naš sagovornik, moglo bi da predstavlja učlanjenje Mađarske u EU, predviđeno za 2004. godinu. Ukoliko bi, pod uslovom da Jugoslavija ne reši svoje probleme sa ilegalcima, Mađarska bila prinuđena da uvede vize za državljane SRJ, što bi automatski otvorilo nove mogućnosti delovanja kriminalcima s obe strane granice.
Naš sagovornik objašnjava da bi se time kriminalcima uvećao 'biznis' s falsifikovanim vizama, a ujedno bi im se, zbog velikog broja prelazaka granice sa severnim susedom, olakšao odlazak u druge zemlje EU preko 'šengenskih vrata' na našoj granici. Istovremeno, stvorili bi se i 'alternativni putevi' ulaska u Mađarsku, pa bi sve to dodatno našoj policiji otežalo ionako nimalo lak posao otkrivanja ilegalnih kanala.
Sagovornik 'Blica' objašnjava da je su za zaštitu granica od ilegalnih imigranata neophodna velika sredstva i najsavremenija tehnika. Kako kaže, obuka na radu s tehnikom nije nimalo komplikovana, a savremeni sistemi i elektronski senzori bukvalno omogućavaju da se odmah uoči da li je reč o ljudima ili životinjama. Naš sagovornik objašnjava da su takvi sistemi, koje Amerikanci koriste na granici prema Meksiku, nedavno instalirani i u Mađarskoj, pa bi neophodno bilo da to u skorije vreme uradi i Jugoslavija. Prema njegovom uveravanju, veoma brzo bi se uočila i ekonomska isplativost čitavog posla, a za sve to je i Evropa izuzetno zainteresovana. A. A. Nova zaštita granice ka Kosovu
Tokom prošle nedelje u bazi združenih snaga VJ u Bujanovcu predstavljen je pilot-projekat savremenog sistema kontrole i zaštite granice koji će biti postavljen ne administrativnoj liniji ka Kosovu i Metohiji. Kako je saopšteno, ovaj sistem biće postavljen radi sprečavanja prelivanja kriminalnih aktivnosti sa Kosova, krijumčarenja oružja, droge i belog roblja, čime će biti omogućena i lakša saradnja s pripadnicima Kfora. Kompletan sistem kontrole i zaštite administrativne linije u dužini od 478 kilometara koštaće 34 miliona evra i biće završen do kraja 2003. godine, a u ovoj fazi će takvo nadgledanje biti omogućeno na manjem graničnom pojasu. Uspostavljanje novog sistema kontrole linije prema Kosovu podrazumeva postavljanje računara, digitalnih termokamera i drugih savremenih sistema za praćenje kretanja ljudi i predmeta.
