Izvor: Press, 16.Okt.2010, 23:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvorske master studije
Brava „pasata" poslušno je škljocnula, vrata su se otvorila, a Mario seo za volan i pokidao kablove. Brzo je spojio dve žice, startovao motor i za nekoliko sekundi izvezao automobil sa parkinga
Vozio je polako prema garaži na obodu grada i pućkao cigaru. Dva saobraćajna policajca stajala su na rakrsnici preko koje je morao da prođe. Na semaforu se upalilo crveno svetlo, ali Marija to nije uznemirilo. Zaustavio se i odškrinuo prozor da >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << provetri kabinu. Hladan vetar umalo mu je oduvao cigaru. Policajcima je dosadilo noćno smrzavanje pa su seli u patrolno vozilo. Osmehnuo se, bacio pikavac kroz prozor i prošao raskrsnicu. Za dva minuta već je bio u garaži.
- Šta ima Super Mario? O prešli smo na „folksvagenov" program. Dizel. Lepo - pozdravio ga je Limeni.
- Limeni, da lepo ofarbaš ovaj krš. Nemoj da sam se džabe glupirao. Naiđoh na pandure, ali ih, na sreću, košava počistila.
- E, Mario, imam novu spravicu. Šok aparat. Evo, nasloniš na auto, uključiš struju i skokaš alarm dok si rekao keks. Prava investicija.
- Postajemo ugledna firma. Ne volim da kradem sirotinju, sad udaramo na puniše. Samo lopov može da kupi „porše" koji sam usput video. Sutra ćemo da probamo šok aparat. Kad bi mogao da mu razbuca i sistem za satelitsko praćenje to bi bilo ono pravo - uživao je Mario.
Udri bogataša
Već sledeće večeri Mario je na teren pozvao i Pisara koji je skupljao informacije o vlasnicima, vozilima, opremi za zaštitu i spremao taktiku za izbegavanje policije. Nije mu se dopalo što su na „porše" krenuli bez priprema. Tešilo ga je samo to što su uz sebe imali šok aparat.
- Nadam se da ova skalamerija dobro radi. Ako Limeni zezne stvar, eto nas u hostelu sa rešetkama - gunđao je Pisar.
- Udri bogataša i uzmi mu sve pare! - pevušio je Mario svoju omiljenu pesmu dok je pojačavao ton na radiju.
- Alo! Mani muziku. Je l' si napunio bateriju na šok sistemu - prekide ga Pisar.
- Opušteno. Tako, ovde ću da parkiram „golfa", pa ćemo malo u šetnju. Udri bogataša... - nastavio je Mario i skrenuo između zgrada i parkirao automobil.
Ugasio je svetla. Izašli su i krenuli ćutke u mrak. „Porše" je bio na parkingu. Brzo su prislonili aparat na auto i pustili struju. Dok je taster čuvao stražu Mario je već otvorio vrata. Za dvadeset minuta već su bili u garaži. To je bio samo početak. Šok aparat radio je besprekorno, a Mario je uživao u obijanju novih modela.
- Lepo nas je krenulo. Sve parajlije imaju kasko osiguranje, ali mi je nekako merak da njima drpim auto. Kad kradeš „juga" to ti je tuga. Ide na „klanicu" pa u delove. Malo para za tebe, velika šteta za sirotog vlasnika. Svima loše. Ali, sada je druga radnja - objašnjavao je Mario.
Limeni i Pisar su bili oprezniji. Zarada je bila veća, ali i rizik. Sve je izgledalo previše jednostavno. Trudili su se da duže planiraju krađe, ali Mariju se žurilo. Ipak, Pisar je brinuo o detaljima.
- Ovog sam „radio" mesec dana. Imamo BMV kao bombonu. Vlasnik otišao na put. Okolo šumica, nema prolaznika. Krećemo - rekao je Pisar.
Policijska zaseda
U akciju su krenuli autobusom, alat i aparat su stavili u sportsku torbu. Prišli su polako automobilu, ućutkali alarm, brzo obili vrata. Pisar je stavio aparat u torbu i udaljio se pešice prema najbližoj autobuskoj stanici. Mario je startovao motor. BMV je klizio po asfaltu. Izašao je na glavnu ulicu. Garaža je na drugom kraju grada, ali nema veze. Dok se vlasnik vrati sa puta „bendžola" će već naći novog kupca. Uživao je u vožnji i zamišljao kako kupuje „mercedesa". Zaslužio je valjda i on da ima bolji auto. Dosta mu je bilo vožnje u starom „golfu dvojci". Odjednom auto je počeo da usporava. Zaustavio se na uzbrdici stotinak metara od garaže. Opsovao je.
- Šta mu je sad kog đavola? Ne mogu da verujem, skot bogataški nije sipao gorivo! - urlao je Mario.
Izašao je iz limuzine i besno šutnuo prednji točak. Morao je brzo da se skloni sa ulice. Popeo se do garaže i udario pesnicom po vratima. Metalna vrata su se otvorila. Kada je ušao u garaži su već bili policajci. Limeni je stajao sa „lisicama" na rukama. Mario je nemoćno seo na stolicu.
- Dok kradeš sirotinju niko te i ne primećuje. Ali, bogate, njih ne smeš da dirneš - rekao je razočarano.
Policijska zaseda dovela ga je ubrzo na optuženičku klupu. Priznao je, kao i Pisar i Limeni, nekoliko krađa. Znao je da će morati u zatvor. Kazna mu nije bila važna jer mu je to bio prvi put da ga hapse, pa je pretpostavljao da će ipak brzo na slobodu. Na kraju postupka sudija ga je pitao da li ima još nešto da kaže.
- Imam. Rešio sam da idem na specijalizaciju. Što se tiče kola koja sam ukrao onim bogatašima uopšte se ne kajem.
- O kakvoj specijalizaciji je reč? - znatiželjno je upitao sudija.
- Zatvorske master studije. Očigledno mi je potrebna dokvalifikacija. Recimo, obijanje kasa. Njih imaju samo bogataši, zar ne? Nadam se da ću naći dobrog predavača - rekao je Mario.
