Izvor: Blic, 30.Okt.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zatvorenike primirila obećana amnestija
Zatvorenike primirila obećana amnestija
POŽAREVAC - U Kazneno-popravnom zavodu Zabela kod Požarevca poslednje dve nedelje vlada mir nakon što su sredinom oktobra okončani višednevni protesti. Zatvorenici najvećeg zatvora na Balkanu u tišini iščekuju zakon o amnestiji.
Prema informacijama koje su tokom protesta procurile u javnost, veliki broj zatvorenika odbijao je da uzme hranu i lekove. U bloku B prvog paviljona, nekoliko desetina zatvorenika se zabarikadiralo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i stražari nisu mogli da im priđu. Protest je završen 10. oktobra ujutru, posle pet dana. Kao i u ostalim zatvorima, prihvaćena su obećanja koja su stigla iz Ministarstva pravde i Uprave za izvršenje zavodskih sankcija da će zakon biti usvojen do 15. novembra - posle referenduma. Ta obećanja se i dalje pominju unutar zidina.
Predviđeno skraćenje kazne omogućiće da izađe oko stotinu zatvorenih. Sada na priču o pobuni odmahuju glavom. Skoro svi zatvoreni u Zabeli su povratnici, što znači da su već jednom bili na izdržavanju kazne u ovoj ili nekoj sličnoj ustanovi. Među njima je i Zoran Petrović Kanarinac (48), osuđen na četiri i po godine zbog falsifikovanja isprava. Donošenje zakona o amnestiji za njega znači istovremeno oslobađanje jer je izdržao tri četvrtine dosuđene kazne.
-Uz amnestiju izlazim. Osuđivan sam za krivično delo falsifikata i prevare desetak puta, a počeo sam pre više od dvadeset godina. Potpisi mi idu od ruke. Video sam da imam talenta za to. Posle amnestije, prvo ću da odem nekoliko dana na Zlatibor da se malo odmorim od zatvora - priča i zadovoljno se osmehuje Petrović.
Radojica Šutović, načelnik službe za prevaspitanje, kaže da osuđenici koji su dugo ovde često po isteku kazne nemaju gde da odu. Dešava se da već u prva dva dana počine novo krivično delo.
- Mali je broj onih koji se ne vrate. Izađu i najviše za godinu dana, eto ih opet. Nekima je to život. Napolju nemaju nikog. Imali smo i slučaj kada je sin jednog osuđenika tražio da mu zadržimo oca malo duže jer 'nema gde da ga smesti i ne zna šta će s njim'. Jednog smo predložili za prekid kazne jer je već u poodmaklim godinama, a i invalid je. Došao je da nas moli da ga ostavim ovde jer napolju nema ko da brine o njemu - priča Šutović.
Mnogi u ovom zatvoru neće ranije udahnuti vazduh slobode jer ovaj akt neće doneti pomilovanje za osuđene zbog najtežih krivičnih dela - ubistva, organizovanog kriminala, ratnih zločina, nasilja u porodici, silovanja i protivprirodnog bluda. Kako se pričalo, u protestu su učestvovali i oni, vođeni logikom da pritiskom 'izboksuju' i nešto za sebe. Tako su stizali zahtevi da se amnestijom obuhvate i osuđeni za najteža krivična dela. Većina izdržava kazne zbog krivičnih dela krađe i razbojništva, a skoro 300 je u zatvoru zbog ubistva.
Pošiljke najtraženije robe, mobilnih telefona i droge, stižu uglavnom u paketima koje šalju porodica i rođaci.
- To je večita borba sakrivanja i otkrivanja. Droga se krije i u flašama i konzervama... Pri otkrivanju ovakvih isporuka mnogo nam pomažu doušnici. Ranije, kada su bili dozvoljeni paketi sa domaćom hranom, bilo je svačega u tortama, kolačima - objašnjava Šutović.
Nevena Erac Ima i mobilnih telefona
Dragoljub Brajović, upravnik KPZ Zabela, kaže kaže da je upornošću uprave prekinut protest.
- Život se ovde odvija po ustaljenim pravilima i nema razloga da bilo šta krijemo. Ima mobilnih telefona. Pokušavali smo da obezbedimo blokatore ometače, ali su nam za to potrebna sredstva od milion i po evra. Pretprošle godine izbacili smo s posla službenika koji je namerno ili slučajno, svejedno, dozvolio da mu na ulazu promaknu telefon i droga. Drogu pokušavaju da unesu i devojke osuđenika, ali i roditelji - kaže Brajović. Šutović: Nikada više narkomana
Najveći zatvor na Balkanu ograđen je zidovima visine pet metara na kojima je još metar i dvadeset centimetara žice, sa kamerama, posebnim obezbeđenjem i naoružanim stražarima na karaulama.
- Nikada do sada nismo imali tako veliki broj narkomana. Registrovanih je oko 30 odsto, a u suštini ih je dvaput više. U porastu je i broj osuđenih zbog krivičnih dela silovanja. Ranije nismo imali osuđenike koji izdržavaju kazne zbog nasilja u porodici ili rodoskrnavljenja, a sada ima i toga - kaže Radojica Šutović.
.jpg)
