Izvor: Blic, 20.Feb.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto su zaćutali Čume i policija
Zašto su zaćutali Čume i policija
BEOGRAD - Policija još nije obavestila Okružno tužilaštvo u Beogradu o rezultatima provere javnih izjava Ljubiše Buhe Čumeta, u kojima ovaj Surčinac optužuje Dušana Spasojevića, Milorada Lukovića Legiju, nekadašnjeg komandanta JSO, Radomira Markovića, bivšeg načelnika DB, i Milorada Bracanovića, doskorašnjeg zamenika direktora BIA, za umešanost u trgovinu drogom, ubistva i otmice u Srbiji. Proveru Buhinih tvrdnji tužilaštvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je zatražilo posle njegovih telefonskih intervjua srpskim medijima, a prema izvoru 'Blica' iz beogradske Palate pravde, policija je odmah krenula u akciju. Zasad još nije poznato da li su saslušani ljudi koje Buha pominje i da li je Buha održao obećanje da će stupiti u kontakt sa policijom i pravosudnim organima. U međuvremenu, Buha se više ne javlja na dva telefonska broja preko kojih je donedavno kontaktirao s novinarima. Na oba se javlja automatska sekretarica.
Iako je Buha pristao da svedoči o svemu što je javno izneo, još se ne zna da li bi se u eventualnom krivičnom postupku pojavio u ulozi običnog svedoka ili svedoka-saradnika. Ova druga varijanta predstavlja novinu u domaćem zakonodavstvu i pravosudnoj praksi i prošle godine je uneta u Zakon o borbi protiv organizovanog kriminala.
Prema odredbama pomenutog zakona, svedok-saradnik ne može da bude onaj za koga postoji osnovana sumnja da je organizator kriminalne grupe. Ovaj status rezervisan je za pripadnike kriminalne organizacije protiv kojih je podneta krivična prijava ili se vodi krivični postupak za delo organizovanog kriminala, uz dodatne uslove. Pored pripadnosti grupi, za to lice treba da postoje olakšavajuće okolnosti na osnovu kojih bi bilo oslobođeno ili osuđeno na blažu kaznu, kao i da značaj njegovog iskaza preteže nad štetnim posledicama dela koje je učinilo.
Svedoka-saradnika sudu predlaže državni tužilac i on to može da učini do kraja glavnog pretresa. Ako sud usvoji tužiočev predlog, iz spisa se izdvajaju svi zapisnici i službene beleške o ranijim iskazima svedoka saradnika koje je dao kao osumnjičeni i oni se ne mogu upotrebiti kao dokaz u krivičnom postupku. Osumnjičeni, odnosno okrivljeni koji pristane da bude svedok-saradnik, pismeno se obavezuje da neće ništa prećutati i da će sve reći što zna o delima koje je počinila ili planirala kriminalna grupa. Ovakav svedok ne može da se poziva na zakonske odredbe koje ga oslobađaju dužnosti da odgovara na pitanja koja njegovog bračnog druga, krvne srodnike, usvojioca ili usvojenika mogu da izlože teškoj sramoti, materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju. U slučaju da se svedok saradnik ogreši o preuzete obaveze, ili ako pre pravosnažnog okončanja postupka izvrši novo krivično delo organizovanog kriminala, tužilac će protiv njega pokrenuti krivični postupak, odnosno nastaviti krivično gonjenje.
Iako se institut svedok-saradnik u mnogim zemljama pokazao veoma uspešnim i izuzetno značajnim u procesima protiv mafije i ljudi iz državnih institucija, umešanih u poslove organizovanog kriminala, pitanje je kako će ova nova kategorija funkcionisati u Srbiji. Za to su potrebne dodatne normativne pretpostavke i materijlani uslovi. Jer, postojanje svedoka saradnika podrazumeva i mere za njegovu zaštitu, kao što su promena identiteta i mesta boravka. Istina, naš Zakonik o krivičnom postupku uzima u obzir raznovrsne mere policijske zaštite - od čuvanja i pratnje svedoka, njegove porodice, a naročito dece, a ne isključuje i preseljenje u drugo mesto. Međutim, pravni stručnjaci kažu da to nije dovoljno i da ova oblast mora da se uredi jasnije, preciznije i detaljnije. Oni smatraju da o tome treba da se donese poseban propis i da je nabolje rešenje zakon ili uredba.
Eksperti još ukazuju da je institut svedok-saradnik veoma skup i navode primer SAD, gde početne mere zaštite po jednom svedoku koštaju oko 100.000 dolara. M. I.
